Gaudijeva bajka – BARSELONA

August 4, 2019

Barselonu sam prvi put posetila kada sam imala 13 godina. Išla sam na ekskurziju sa folklorom tokom koje smo obišli Španiju, Italiju i Francusku. Sećam se da je većina nas iz grupe imala stare foto-aparate sa filmom od 36 snimaka, a ja sam najviše slika napravila u Barseloni. Tada se rodila ljubav prema bajkovitom Gaudijevom gradu. Nakon prve posete usledila je druga 2015. godine, a zatim i treća 2019.

Dan danas kada me neko pita gde bih volela da živim, bez razmišljanja odgovorim “U Barseloni.” Zašto? Barselona je grad koji nikad ne spava. Kafići, restorani i klubovi su otvoreni dugo nakon ponoći, a meštani su uvek raspoloženi za provod i zabavu. Kasno se doručkuje, kasno se večera. U užurbanom gradu živi se lagano, bez stresa. Španci su pravi hedonisti. Preko dana odmaraju, a uveče uživaju u hrani, pivu, sangriji, pesmi i plesu. Bake i deke ne sede u svojim kućama ispred malih ekrana, već ih možete pronaći u lokalnim pabovima kako igraju karte. Ulice grada su uvek pune ljudi, kako mlađih tako i starijih, a turisti se brzo i lako uklope u način života lokalaca. Barselona poseduje neverovatnu energiju koja se ne može opisati rečima. U nju se zaljubite već pri prvom susretu i rado joj se vraćate.

Takođe, jedan je od onih gradova punih kontrasta koji poseduje sve. Od prelepe arhitekture i uskih uličica smeštenih u starom delu grada do modernih delova gde se nalaze najluksuznije prodavnice i hoteli. Od mnogobrojnih noćnih klubova u kojima gostuju najpoznatiji DJ-evi, pevači i pevačice sveta do lokalnih pabova u kojima se okuplja da bi se popilo po koje pivo i odgledala utakmica. Od hotelskih barova smeštenih na krovu sa pogledom na ceo grad, zgrada i katedrala koje se nalaze na Uneskovoj listi Svetske Baštine do urbanih plaža i zelenih parkova.

Barselona nije grad, ona je emocija. Ovde su živeli i stvarali umetnici poput Pikasa i Gaudija, a njena lepota nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Najpribližniji opis katalonskog dragulja bio bi Servantesov “cvet među najlepšim gradovima sveta.”

Za treću posetu Barseloni zaslužan je moj dečko koji me je iznenadio i organizovao putovanje. Bila je sreda kada me je pitao da li imam neke planove za vikend, a kada sam mu odgovorila da nemam samo mi je rekao “Super, idemo u Španiju.” Završila sam španski jezik na Filološkom fakultetu i uvek se najviše obradujem kada putujem u neku od zemalja španskog govornog područja.

Do Barselone smo leteli sa aerodroma u Beogradu preko španske avio-kompanije “Vueling.” Tokom letnjih meseci ova avio-kompanija ima u ponudi direktne letove na relaciji Beograd-Barselona, a za njih imam samo reči hvale. Poletanje i sletanje aviona nismo osetili, a pilot nam je, promenivši uobičajenu rutu leta, pružio spektakularan pogled na Švajcarske Alpe. Mi smo putovali samo sa ručnim prtljagom, a ono što me je posebno iznenadilo je da je dozvoljena težina 10kg, a ne 7kg kako je u većini drugih avio-kompanija. Još jedna od opcija kako možete direktno da stignete iz Beograda u Barselonu je preko naše avio-kompanije “Air Serbia.”

Kada sletite na aerodrom “El Prat” u Barseloni postoji nekoliko načina kako možete da dođete do grada. Skuplja varijanta je taxi koji košta oko 30 evra. Ipak, moja preporuka je da uzmete metro. Karta metroom sa aerodroma do najpoznatije građevine u Barseloni i njenog simbola “Sagrada Familia” košta 4.60 evra, dok karta kada se vozite samo po gradu košta 2.20 evra. Sa aerodroma do Sagrade putuje se oko 45 minuta sa jednim presedanjem. Prvim metroom ide se do stanice pod nazivom “Collac”, a zatim se linijom L5 nastavlja do Sagrade. Svaka linija metroa ima svoju boju i nemoguće je izgubiti se. Jedina mana Barselone je ta što ima puno džeparoša u gradu tako da uvek pazite na svoje stvari pogotovu u gradskim prevozima. Metro je čist i klimatizovan. Većina Španaca metroom ide na posao pa su česti prizori muškaraca u odelu i sa aktovkama i žena u haljinama i štiklama. Kao i u većini metroa u Evropi i na svetu, ovde takođe važi pravilo da se na pokretnim stepenicama pomerite u desnu stranu, a da levu stranu ostavite slobodnu kako bi ljudi koji žure mogli da prođu. Nema kašnjenja, a svaki voz smo čekali najduže 5 minuta. Karte za metro i autobus se kupuju na aparatima smeštenim u metrou ili na kioscima pod nazivom “La Vanguardia.” Aparati ne primaju novčanice od 50 evra pa pri kupovini karata pripremite sitniji novac, a postoji mogućnost plaćanja karticom. Ukoliko ostajete više dana u Barseloni, najbolje je da kupite kartu “Hola Barcelona” koja važi za sve prevoze, a broj dana vi određujete.

U Barselonu smo sleteli u ranim jutarnjim časovima. Naš airbnb apartman nije bio spreman pa smo iskoristili priliku dok još uvek nema toliko turista i obišli remek-delo velikog katalonskog arhitekte Antonija Gaudija, čuvenu “Sagrada Familia” (Sveta porodica). Njena izgradnja započeta je krajem 19. veka, tačnije 1882. godine, a Gaudi je na njoj radio sve do svoje tragične smrti 1926. godine. Njega je u 76. godini života udario tramvaj, a sahranjen je u kripti u bazilici. Izgradnja Sagrade nastavljena je po uzoru na njegov rad iako je većina originalnih skica uništena tokom Španskog Građanskog Rata. “Sagrada Familia” je još uvek nedovršena, a završetak radova predviđen je između 2030. i 2032. godine. Već sada se nalazi na Uneskovoj listi Svetske Baštine, a veruje se da će biti najviši verski hram u Evropi.

Ne znam sa čime bih se usudila da je poredim. Možda sa nekadašnjim palatama u kojima su živeli najmoćniji kraljevi i kraljice? Ipak ne. Lepša je od svih palata ovog sveta, ona je neuporediva. Barem meni. Zbog zlatnih tonova koji preovlađuju na građevini deluje kao da se nalazi u milosti sunčevih zraka, a donji deo građevine podseća na kućice od čokolade iz bajke “Ivica i Marica.” Najbolji pogled na “Sagrada Familia” pruža se iz parka preko puta. Doživljaj upotpunjuju jezerce i zelene krošnje drveća, a koliko god rano ujutru dođete da je obiđete naići ćete bar na jednu grupu kineskih turista. Iz mog dosadašnjeg iskustva sa putovanja, Kinezi prave najbolje fotografije pa ako odlučite da ih zamolite da vas slikaju, nećete se pokajati.

U blizini “Sagrada Familia” nalaze se mnogobrojni kafići i restorani sa pogledom idealni za prvu jutarnju kafu i doručak. U Španiji se ne doručkuje pre 10, 11h ujutru, a više se jede sladak doručak nego slani. Izabrali smo restoran “Kurz&Gut” gde smo doručak platili 20 evra. Cene u ovom restoranu su jako pristupačne obzirom da Barselona važi za jedan od skupljih gradova u Evropi i da smo svaki sledeći obrok plaćali mnogo više. Naravno, uvek možete da pojedete “s’ nogu” parče pice, neko pecivo ili sendvič za 2,5 evra.

Kao veliki ljubitelj kafe moram da spomenem da se u Španiji pije isključivo topla kafa. Ukoliko u restoranu zatražite “café frío con leche” (hladnu kafu sa mlekom), dobićete šolju tople kafe i čašu punu leda.

Pre putovanja u Barselonu najbolje je da sa playstore aplikacije skinete offline navigaciju. Grad je jako veliki, a ulice su slične jedna drugoj pa dok šetate postoji mogućnost da zalutate. Nekad nije loše ni izgubiti se jer tako otkrivamo one skrivene, a najlepše kutke grada poznate samo lokalcima.

Mi smo koristili aplikaciju „Here WeGo“ koja je jako dobra ako znate tačan naziv ulice. Ako kucate znamenitost koju želite da obiđete, često će se desiti da aplikacija ne prepozna naziv ili da vas navede na neki okolni, duži put. Nas je dovela do „Plaza de Toros Monumental de Barcelona“ odnosno čuvene arene gde se sve do 2012. godine održavala korida, a koju prvobitno nismo planirali da posetimo. Hvala navigaciji na tome jer da nismo obišli ovu arenu, pokajali bismo se.

Korida, odnosno borba prsa u prsa sa bikovima predstavlja tradicionalnu predstavu u kojoj se bore toreador (čovek) i bik. Nastala je u 17. veku u Španiji, a izvodi se i u Portugalu i u nekim zemljama Latinske Amerike. Sigurno ste gledali bar jedan od mnogobrojnih filmova gde se prikazuju scene borbe u kojoj toreador izaziva bika jarko crvenim ili roze plaštevima. Ova vrsta „zabave“ smatra se zlostavljanjem životinja i postepeno se ukida. Danas se u areni nekadašnje koride u Barseloni održavaju sportski i muzički događaji, a ulaz se naplaćuje 6 evra po osobi.

Nezaobilazna stanica pri obilasku Barselone je ulica „La Rambla“, poznata po svojim uličnim zabavljačima i velikom broju prodavnica, kafića i restorana. U ovoj ulici nalazi se jedna od najpoznatijih pijaca u Španiji „La boquería“ koja predstavlja pravo izobilje voća, povrća, slatkiša, mesa i morskih plodova. Ako posetite „La boquería“ obavezno probajte neki od sveže isceđenih sokova i čuvenu špansku šunku jamón serrano koja nam je poznata iz istoimene serije. Deo sa morskim plodovima slobodno zaobiđite jer nije baš najprijatnijeg mirisa. Na početku pijace cene su jače i sok košta 5 evra, a ako zađete malo dublje isti sok sa početka možete kupiti za 1, 2 evra.

Sa istočne strane „La Rambla“ nalazi se gotska četvrt, najstariji deo Barselone u kome je živeo i radio Pikaso. U njegovim uskim uličicama steći ćete najbolju sliku o tome kako žive lokalci. Šetajući ovim delom grada, naišli smo na jedan vintage market u preslatko ukrašenoj uličici, a par koraka dalje napravili smo pauzu kako bismo pojeli porciju čokoladnih ćurosa u jednom od mnogobrojnih lokalnih tapas barova. Tapas su mini obroci koje Španci jedu između obroka, odnosno između ručka i večere kako bi „zavarali glad.“

Ćurosi su štapići testa prženi u ulju koji se najčešće jedu za doručak, zaslađeni. Španci ih jedu tako što ih umoče u toplu čokoladu ili pospu šećerom.

U zemljama španskog govornog područja poštuje se „la siesta“, dvočasovna dremka u periodu između 14h i 16h. Mnogi restorani se tada zatvaraju, a Španci odlaze svojim kućama kako bi odmorili i ručali sa porodicom.

Blizu „La Rambla“ nalazi se po meni najlepši trg u Barseloni, „Placa Reial“ (kraljevski trg) poznat po visokim palmama, mnogobrojnim restoranima i uličnim svetiljkama koje je dizajnirao Gaudi. Na ovom trgu su smešteni neki od najpoznatijih noćnih klubova u Barseloni. Turisti dolaze na kraljevski trg kako bi uživali u paelji i sangriji jer su cene niže u odnosu na glavnu ulicu „La Rambla“, a hrana je podjednako ukusna.

Paelja je jedno od najpoznatijih jela španske kuhinje. Nastala je u Valensiji, a glavni sastojak ovog jela je pirinač. Postoje razne vrste paelje, od piletine, morskih plodova, raznih drugih začina, ali najbolje je probati „paella mixta“, kombinaciju svega zajedno. Sangrija je voćno vino, a naziv potiče od španske reči „sangre“ što znači krv. U restoranima sangrija se najčešće služi u velikim staklenim bokalima sa ledom. Sladak ukus ovog vina deluje kao da pijete sokić pa se lako napije od njega. Cene paelje i sangrije u restoranima kreću se od 15 evra pa na više.

Barselona je jako poznata po svom noćnom životu, a nakon večere provod se nastavlja u noćnim klubovima. Mi smo umesto izlaska u klub odlučili da pogledamo flamenko show. Odabrali smo bar „ Los Tarantos“ na trgu „Placa Reial“ za koji se smatra da predstavlja najstariji flamenko bar u Barseloni. Ulaz košta 17 evra po osobi, a ako želite da sedite u prvom redu, karta je malo skuplja i košta 20 evra po osobi. Flamenko je nastao u Andaluziji, a nastup se sastoji iz tri dela „cante“, „toque“ i „baile“ (pesma, dodir i ples). Prva pomisao na flamenko su svakako prelepe Španjolke u dugim haljinama podignute kose, a fanovi serije „Un paso adelante“ (Korak napred) verovatno pomisle na Silviju, jednu od glavnih glumica i njene mnogobrojne nastupe prikazane u seriji. Ono što mnogi ne znaju je da glavnu ulogu tokom flamenko nastupa zapravo ima pevač, a ne igrači. Emocija koja se oseti tokom samog nastupa je nešto što ne može da se prenese slikama i snimcima, a osećaj kada aplaudirate igračima na sceni u ritmu muzike vas, kao posmatrača, čini delom samog nastupa.

U Barselonu sam ranije dolazila tokom zime tako da sam sada prvi put prisustvovala spektaklu „La Font Magica de Montjuic“ (Magična Fontana). Fontana menja boje, godišnje je poseti 2 miliona turista i izvodi melodije iz najpopularnijih filmova poput Titanika, Kuma i Gospodara Prstenova. Tokom leta, ovom spektaklu možete prisustvovati od četvrtka do nedelje u periodu između 21h i 23h. Ulaz je besplatan, a moja preporuka je da dođete ranije kako biste zauzeli što bolje mesto sa pogledom.

Bežeći od mediteranskog sunca i 35 stepeni stigli smo do „ La Barceloneta Beach“, najpoznatije plaže u gradu. Sam put do plaže bio je jako zanimljiv jer smo videli kako je jedna Kineskinja odžeparena u gradskom prevozu i sami se uverili u ono na šta mnogi forumi na internetu o Barseloni upozoravaju, a to su džeparoši. Vozač je zaustavio autobus i nije hteo da otvori vrata kako lopov ne bi mogao da izađe. Policija se kroz par minuta pojavila ispred autobusa, privela lopova, a nas putnike su sproveli u drugi autobus.

Doručkovali smo u beach baru „La Deliciosa“, a zatim smo se uputili na plažu. Časopis „Nacionalna Geografija“ proglasio je Barselonetu najurbanijom plažom na svetu. Plaža je prostrana, okružena šetalištem sa visokim palmama, a sitan pesak je zlatne boje. Na plaži postoji nekoliko beach barova u kojima se sluša latino muzika i idealna je za uživanje u sunčevim zracima i koktelčićima, ali nažalost nije za kupanje. Ljudi su se kupali, ali meni je more bilo jako prljavo i nisam mogla da se nateram da zaplivam. Tek uveče kada smo se vratili u naš airbnb apartman, vlasnik stana nam je rekao da se na plažu ide što južnije. Dve ležaljke i suncobran na Barseloneti koštaju 60 evra. Ono što me je jako začudilo pored žena koje se ponašaju kao da je plaža nudistička i retko koja nosi gornji deo kupaćeg kostima, su obaveštenja na razglasu kojima upozoravaju turiste da ne nose vredne stvari sa sobom na plažu, kao i da svoje stvari ne ostavljaju bez nadzora. Na plaži postoje tuševi, ali je zabranjeno koristiti bilo koji vid šampona, sapuna i kupke. Takođe, zabranjeno je šetati gradom u kupaćem kostimu. Barselona iako ima izaz na more ne svrstava se u španske primorske gradove. Ako nemate strah od visine, jedan zanimljiv način kako možete da dođete do plaže je da se spustite žičarom sa brda Monžuik.

Najveća zelena površina u gradu je „Parc de la Ciutadella“ smešten pored Trijumfalne kapije. Park nudi mnogobrojne aktivnosti, a jedna od njih je iznajmljivanje brodića po jezeru. Brodić se iznajmljuje na pola sata i košta 6 evra. U njega staje šest osoba, a poželjno je da bar neko zna da vesla. Pogled na nestvarnu prirodu u parku i prisustvo patkica na dohvat ruke čine da se osećate kao da ste, prošavši kroz Trijumfalnu kapiju, ušetali u džunglu. Barselona ne prestaje da me iznenađuje. Zbog toga je najviše volim. Ukoliko imate vremena posetite Zoološki vrt koji se nalazi u parku. Vikendom, zbog velikih prostranih zelenih površina mnogobrojne porodice sa decom i zaljubljeni parovi ovde organizuju piknike.

Dosta poznatiji je svakako „Park Guell“. Ovaj park predstavlja još jedno Gaudijevo remek-delo koje se nalazi na Uneskovoj listi Svetske Baštine. Najbolje je da ulaznice za park kupite online jer redovi umeju da budu jako dugački, a nekad se desi da radnici ne puste turiste da uđu jer je taj dan prodato mnogo ulaznica pa da se ne bi stvorila gužva. Postoje dve zone. Zelena zona je besplatna, dok se u plavu zonu u kojoj se nalazi veći broj znamenitosti ulaz naplaćuje 10 evra po osobi. Ovaj park dobio je naziv po imućnom grofu Guelju koji se, putujući svetom, zaljubio u mnogobrojne svetske parkove i želeo je jedan takav za Barselonu. Grof je finansirao izgradnju parka, a Gaudi ga je dizajnirao. Zahvaljujući njima Barselona je dobila bajkoviti park koji podseća na Hans Kristijan Andersenove bajke. Moguće je i obići kuću u kojoj je Gaudi živeo sve do svoje smrti.

Devojke, verujem da će vam nakon posete Barseloni „rebajas“ (sniženja) postati omiljena reč na španskom. Blizu jednog od glavnih trgova „Placa de Catalunya“, u „Avinguda del Portal del Angel“ nalazi se „Zara“ na šest spratova kao i mnogobrojne druge prodavnice i najbolji tržni centar „El Corte Inglés.“ Ruževe u „KIKO“ prodavnici možete pronaći za samo 3 evra. Trg „Placa de Catalunya“ ne preporučujem da posetite ako se plašite golubova jer je poznat upravo po njima. Podseća me na „Trg Svetog Marka“ u Veneciji jer turisti hrane golubove, a oni im sleću na rame ili glavu. Mi ih nismo hranili, ali su golubovi bili raspoloženi da se druže sa nama.

Na ovaj trg nadovezuje se ulica „Passeig de Gracia“ u kojoj se nalaze još 2 Gaudijeva remek-dela, građevine „Casa Batlló“ i „Casa Mila La Pedrera“ koje svakako ne treba propustiti obići, kao i ulica „Diagonal“ u kojoj su smeštene dizajnerske prodavnice i luksuzni hoteli.

Pred sam polazak kući svratili smo u hotel „Majestic Hotel & Spa“ kako bismo ručali i uživali u koktelčićima. Bar na krovu hotela otvoren je za sve posetioce i pruža neverovatan pogled na Barselonu i na „Sagrada Familia“, dok je bazen hotela dostupan samo njegovim gostima. Bazen možete da koristite ukoliko uplatite masažu u spa centru hotela.

U Barseloni leti sunce zalazi tek u 21:30 pa ćete, ukoliko je posetite tokom letnjih meseci, imati više vremena da uživate u njenim čarima. Svuda po gradu se nalaze mini supermarketi „Super Mercat“ u kojima pretežno rade Indijci. Tu možete pronaći sve što vam je potrebno, od kozmetike pa do voća i povrća, ali i velike balone vode jer se voda sa česme ne pije. Na balkonima i prozorima zgrada primetićete pretežno katalonske zastave, a ono što me je posebno iznenadilo su dečija igrališta koja se nalaze ispred svake veće zgrade. „Free Barcelona wi fi“ je naziv besplatne internet mreže koja je dostupna svuda po gradu, čak i u gradskom prevozu. Da biste se ulogovali, potrebno je samo da ukucate mail.

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, pišite mi na mail darakolic@gmail.com ili putem društvenih mreža.

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Go top