Grad gde ništa nije nemoguće – BANGKOK

January 9, 2020

Pre zvanične posete Tajlandu, prva pomisao na ovu prelepu državu bila mi je „egzotika.“ Zamišljala sam plaže sitnog, puderasto belog peska, skrivene lagune smaragdno zelene boje okružene visokim stenama i nestvarnom prirodom, raznovrstan morski svet, druželjubive majmune i sloniće, crvene zalaske sunca, tropske životinjice, džunglu i još uvek neistražena, a jednako lepa ostrva. Nisam se razočarala.

Tajland jeste sve od navedenog, ali je i mnogo više od egzotične destinacije. Tajland su ljudi. Njihovi osmesi. Njihov način života koji se potpuno razlikuje od našeg. Njihova ljubaznost i dobrota. Njihova pobožnost i posvećenost. Njihov preslatki trud da vam na engleskom jeziku, koji im nije jača strana, pruže potrebnu informaciju. Njihovi motorčići koji jedva prelaze 40 kilometara na sat, a većini služe kao glavno prevozno sredstvo, posebno na ostrvima. Njihove tezgice gde se od ranog jutra prodaju sveže voće i začinjena hrana. Umesto klasičnog pozdrava, Tajlanđani vam se naklone. Ovaj pozdrav naziva se „wai“ (savijanje glave dok su ruke u položaju za molitvu).

Prvi put trebalo je da posetimo Tajland u avgustu 2017. godine, zatim u decembru 2018. Nažalost, iz privatnih razloga, oba puta smo morali da otkažemo putovanje. Ovo je definitivno bila naša treća sreća i pokazatelj da se sve dešava u svoje vreme. Na Tajlandu sam proslavila svoj 25. rođendan.

VIZA

Za posetu Tajlandu, državljanima Republike Srbije potrebna je viza. Košta 40 evra i moguće je aplicirati 80 dana pre putovanja. Za razliku od meksičke i američke turističke vize za koje slobodno mogu da kažem da sam se malo „pomučila“ dok sam ih dobila (najviše zbog papirologije), viza za Tajland mi je odobrena kroz dva dana. Prvo je potrebno popuniti elektronski viza formular koji se nalazi na sajtu konzulata https://www.thaiconsulate.rs/ . Ostala dokumenta koja su neophodna za viziranje su: originalni pasoš koji važi još najmanje šest meseci od ulaska u državu, fotokopija strane pasoša gde se nalaze lični podaci i fotografija, fotokopija kupljene avionske karte (samo rezervacija se ne prihvata), jedna fotografija dimenzija 4×6 cm. Kako bi vam izdali vizu, u pasošu treba da imate dve prazne strane, jednu naspram druge. Kada zakažete razgovor u konzulatu, ne morate lično da prisustvujete. Mi smo imali zakazan razgovor u 11h ujutru, dečko nije mogao da izađe sa posla taj dan pa sam ja odnela svu potrebnu dokumentaciju za oboje. Ako ste im iz nekog razloga sumnjivi, konzulat može da zatraži dodatnu dokumentaciju poput potvrde o zaposlenju, školovanju, novčanim prihodima. Iskreno, nisam čula da se to nekome desilo.

Vakcinacija nije neophodna, ali je zato sprej protiv komaraca preko potreban, posebno na ostrvima. Naravno, za svako putovanje treba uplatiti osiguranje. Mi smo uzeli „Delta generali“ ( https://www.generali.rs/web_osiguranje/putno_osiguranje.981.html ) osiguranje i 18 dana platili smo 2500 dinara po osobi.

AVIONSKE KARTE

Na Tajland smo leteli preko avio kompanije „Etihad Airways“ ( https://www.etihad.com/en/ ). Karte smo kupili preko sajta https://jeftinoputuj.com/ Imali smo dva leta koji su trajali po šest sati (Beograd-Abu Dhabi, Abu Dhabi-Bangkok). Oduševljena sam uslugom avio kompanije iz više razloga: ljubazno osoblje, preukusna hrana, veliki izbor najnovijih serija, filmova i igrica, komforan avion (pod ovim podrazumevam da muškarci imaju dovoljno mesta za noge i udobna sedišta). Sve pohvale! Ako letite ekonomskom klasom, savetovala bih vam da putujete u što toplijim stvarima. U avionu je jako hladno, a ćebence koje dobijete je tanko i neće vas ugrejati.

U slučaju dužeg layover-a, kada sletite u Abu Dhabi možete da ostvarite i do 20% popusta na restorane, spa centre i ostale atrakcije. Potrebno je samo da pokažete svoju boarding kartu na nekom od šaltera „Etihad Airways“ avio kompanije.

Na aerodromu na Tajlandu, pre pasoške kontrole, potrebno je popuniti papirić za imigraciono (lični podaci, broj leta i adresa boravka na Tajlandu). Mi smo ovaj papirić dobili i popunili u avionu, a poželjno je čuvati ga do kraja boravka. Na pasoškoj kontroli sledi fotografisanje i uzimanje otisaka prstiju.

Valuta koja se koristi na Tajlandu je tajlandski baht (negde možete pronaći i „bat“). Novac je najbolje zameniti u gradu jer je kurs povoljniji. Na aerodromu promenite oko 20, 30 evra koliko vam je dovoljno za taksi. Jedan evro je oko 33 bahta. Najmanji kurs po kom smo mi menjala novac bio je 32.75, a najveći 33.35 (novembar/decembar 2019).

BANGKOK

Najveći i glavni grad Tajlanda. Nalazi se na reci Chao Praya. Najposećeniji grad na svetu. Za sobom ostavio je London, Pariz, Njujork i druge mnogobrojne svetske metropole. „Grad anđela.“ Grad za svakoga. Grad gde ništa nije nemoguće. Grad koji je, do sada, ostavio najveći utisak na mene. Kako ga opisati? Da li da počnem od ludih tuk tuk vozača koji prolaze na crveno kao da je zeleno i voze u suprotnom smeru? Ili od uličnih prodavaca koji će pokušati svašta da vam prodaju, od masaža sa „srećnim završetkom“, ulaznica u striptiz klubove, „Prada“ i „Armani“ odela pa do skakavaca, bubašvaba, crva i škorpija? Tajlanđani ne jedu ove insekte, samo su se dosetili da zarađuju na njima. Slikanje i snimanje insekata naplaćuje se 10 bahti (oko 40, 50 dinara). Grad koji ne spava. Uveče se pretvara u žurku na otvorenom. Iz kafića odzvanja glasna muzika, a na svakom koraku postavljeni su fružideri sa alkoholnim pićima (najviše se pije Chang pivo).

Bangkok ima i svoju lepšu stranu. Prelepe budističke, zlatne hramove, ljude širokog osmeha uvek spremne da pomognu. Tajland sa punim pravom nazivaju „Zemlja osmeha.“

U Bangkok smo sleteli u ranim jutarnjim časovima i upali smo u najgoru moguću gužvu tokom dana. Od aerodroma do hotela vozili smo se dva sata. Nadala sam se da ću za to vreme od našeg taksiste saznati nešto više o Tajlandu, međutim on, kao i većina ljudi sa Tajlanda, jako slabo govori engleski jezik. Primetila sam da u svom taksiju ima zalepljene novčanice iz zemalja širom sveta pa sam mu poklonila našu novčanicu od 100 dinara na kojoj se nalazi Nikola Tesla. Odmah me je pitao da li je on naš kralj. Kada sam mu odgovorila da nije i pitala ga da li uopšte zna gde je Srbija i da li je čuo za našu državu, odgovorio mi je „Very far.“ Nemojte da se iznenadite kao mi i pokušate da uđete u automobil sa „pogrešne strane.“ Na Tajlandu se vozi levom stranom. Tokom vožnje, videla sam da većina automobila ima zatamnjena stakla.

SMEŠTAJ

Tokom boravka u Bangkoku bili smo smešteni u njegovoj najpoznatijoj „turističkoj“ ulici, Khaosan Road-u (hotel “Khaosan Palace” https://www.booking.com/hotel/th/khaosan-palace-inn.de.html ). Dok smo šetali ka hotelu, lokalci su nam se smejali jer smo sa sobom nosili četiri kofera. Kasnije sam saznala da je ovaj deo Bangkoka karakterističan po backpacker-ima. Preko dana, ulica je iznenađujuće mirna. Otvoreno je svega par restorana i suvenirnica. Već oko 18h polako počinje da se pretvara u žurku na otvorenom. Sa jedne strane ulice nalaze se tezgice na kojima se prodaju sveži sokovi, voće i začinjena hrana. Sa druge lokalni i internacionalni restorani, kafići, klubovi, tatoo i frizerski saloni, saloni za masažu, bankomati, menjačnice, supermarketi, tuk tuk-ovi, taksiji. Sve ovo stalo je u ulicu dugačku 500 metara. Ako se zadesite u ovoj ulici, ne propustite priliku da pijete koktele iz bucket-a (kofice) u kafiću „The one at Khaosan.“ Jedna kofica po osobi je sasvim dovoljna kako ne biste završili kao glavni lik filma „Hangover II.“

Iz Khaosan Road ulice peške je moguće doći do najpoznatijih hramova Bangkoka. Za sve ostalo potrebno je koristiti prevozno sredstvo. Najzastupljeniji su tuk tuk-ovi. Lepo je isprobati, ali vožnja nije naš najudobnija. Otvoren je pa vam sve vreme duva, vozači se trkaju jedni sa drugima, provlače se između autobusa, kamiona, automobila, nekad voze i u suprotnom smeru. Tajlanđani su generalno poznati po jako lošoj vožnji. Na Tajlandu se za sve cenka, pa tako i za vožnju tuk tuk-om. Cena varira od 3 do 6 evra u zavisnosti od toga gde idete. Kako bi podstakli turizam, država daje ili besplatno ili po jako niskoj ceni gorivo tuk tuk vozačima. Sve što zarade od vožnje ide isključivo u njihov džep. Prvih par dana smo se samo vozili tuk tuk-om jer nam je bilo zanimljivo i mislili smo da je jeftiniji u odnosu na taksi, međutim kasnije se ispostavilo da je ipak taksi jeftiniji. Vožnja u taksiju za nijansu je udobnija, ali taksisti vole da voze i da gledaju televizor. Najčešće utakmicu ili vesti. Takođe, primetila sam da većina njih razgovara na video poziv sa ženom ili prijateljima. Često će se desiti da taksista ili tuk tuk vozač ne znaju gde se nalazi adresa na koju želite da idete. Poželjno je da pre putovanja skinete offline mapu. Što se tiče saobraćaja u Bangkoku samo ću reći „Naoružajte se strpljenjem.“

Tajland je poznat po svom egzotičnom voću. Iskoristite priliku i jedite što više voća. Mi smo svaki dan kupovali različite voćne kombinacije i opet nismo stigli sve da isprobamo. Za one koji ne vole da eksperimentišu sa lokanim specijalitetima, mogu se pronaći i restorani brze hrane poput „McDonalds“ i „Burger King“ mada su cene duplo skuplje u odnosu na Evropu. Ono što me je posebno iznenadilo i podsetilo na detinjstvo su McDonalds žute figurice koje nisam videla kod nas sigurno nekih 10 godina.

UNICORN CAFE

„Magija sunčanog kamena. Magija mesečevog kamena. Magija kamena ljubavi. Starla. Felon. Tamara.“ Poseta „Unicorn cafe“ podsetila me je na crtani film „Starla i jahači dragulja“ koji sam, kao dete, obožavala da gledam. Ulazim u kafić, sve je roze. 50 shades of pink, od najsvetlije do najtamnije. Već mi se sviđa. Roze je moja omiljena boja. Svaki sto ukrašen je plišanim igračkama, a iste vise i sa plafona. Možete da iznajmite odelo jednoroga kako biste upotpunili doživljaj. Kostim košta 100 bahti (oko 3 evra). Takođe, možete i da kupite jednorog balone. rančeve, olovke i sveske, ali i veliku plišanu igračku u obliku jednoroga. Sve je tako magično. Prava bajka. Raj za najmlađe, ali i za nas starije koji smo i dalje deca u duši.

Iskreno, nisam očekivala puno od hrane, mislila sam da se radi samo o još jednom instagramičnom, a samim tim i skupom mestu. Prijatno sam se iznenadila. Na meniju su pretežno slatkiši pa bih rekla da je pre reč o poslastičarnici nego o kafiću. Mi smo naručili čokoladne vafle uz koje smo dobili čokoladni sladoled, banane i jagode. Death by chocolate. Prodavačica nas je ponudila šarenom šećernom vunom i rekla nam da se to najviše prodaje. Ipak, odlučili smo se za kafu. Sve ukupno koštalo je 10 evra.

Prvi izlet koji smo uplatili u Bangkoku bio je poludnevni izlet u sklopu kog smo obišli „Floating“ i „Railway“ markete. Platili smo 350 bahti po osobi (oko 10 evra). Izlete je najbolje uplatiti preko lokalne agencije. Moja topla preporuka je agencija „Tpn tour“ u Khaosan Road ulici. Nemojte se začuditi ako vas slikaju u lokalnoj agenciji nakon što uplatite izlet. Prodavci te fotografije prosleđuju vozačima kako bi znali koga da pokupe ispred hotela. Ja sam prvo pomislila da je neka prevara u pitanju, međutim videla sam da slikaju i ostale turiste. Takođe, oblepiće vas stikerima raznih boja kako bi znali da ste deo njihove grupe.

FLOATING MARKET

Floating market (plutajuća pijaca). „U čamcu sam. Na glavi nosim šešir od slame, nalik na one u Vijetnamu, čije fotografije sam često viđala na internetu. Vetar lagano duva. Pobegla sam od užurbanosti Bangkoka, makar na par sati. Dovoljno. Jedem sladoled od vanile serviran u kokosu dok prolazim pored tezgica suvenira i hrane. Veseli Tajlanđani mi se osmehuju i mašu. Najviše su me iznenadili bakice i dekice starosti od preko 60 godina koji sami upravljaju velikim čamcima. Njihovi čamci nemaju motor, već imaju vesla. Vožnja ovim čamcima košta 150 bahti po osobi (oko 4 evra). Duplo teži posao. Divim im se na tome. Kakav dan!“

RAILWAY MARKET

Taman kada sam pomislila da ne može bolje, lokalni vodič odveo nas je na „Railway market.“ Još tezgica i šine po sredini pijace. „Kroz 15 minuta ovuda će proći voz.“ Smestili smo se u jedan kafić kako bismo ga sačekali. „Evo ga, stiže!“ Prodavci rasklanjaju svoje tezgice, turisti se sklanjaju u stranu, spremili su mobilne telefone i foto-aparate. Ljubazni konobar smestio nas je iza žute linije kako se ne bismo povredili. I dalje ne mogu da se naviknem na to koliko su Tajlanđani kulturni i ljubazni. Voz je bio udaljen svega par centimetara od nas. Prolazi sporo pored nas, a putnici nam mašu sa prozora. Kakvo iskustvo!

Iskreno, Bangkok nije najlepši grad koji sam posetila do sada, nije ni najčistiji, ali definitivno ima ono nešto. Njegova ludačka energija lako se uvlači pod kožu i nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Jedan je od onih gradova koji ili zavolite i ubrzo vam postane najbolji grad na svetu ili zamrzite i odlučite da mu se više ne vraćate. Ja ga obožavam!

Ubrzo sam se navikla da prelazim ulicu na sreću i vidim turiste kako jedu insekte na ulici (čak sam i sama probala škorpiju koja ima ukus bajatog čipsa), lokalce kako ručaju u suvenirnici, celu porodicu na skuteru (tata, mama, dvoje ili troje dece), ljude koji nose pidžamu u sred bela dana, kozmetičke salone na otvorenom (žene koje se depiliraju na ulici), muškarce koji su bolje našminkani od mene, isprepletene kablove struje na svakom koraku, razne čipseve čudnog ukusa, voće neprijatnog mirisa (u pitanju je durijan i zabranjeno je unositi ga u avion i gradski prevoz), uradila sam henu (privremenu tetovažu koju vam baš i ne bih preporučila da uradite jer brzo spada, a taj deo ruke uopšte ne pocrni). Ovakvi prizori najčešći su u ulici Khaosan Road i u Chinatown, najvećoj Kineskoj četvrti iznad Kine. Ovde živi preko milion Kineza , a negde možete pronaći informaciju da se radi o najvećoj Kineskoj četvrti na svetu.

Sve ovo i još mnogo više možete da doživite u Bangkoku koji definitivno nije grad za one konzervativnije. Lično meni nije smetala ni buka, ni gužva u saobraćaju, ni zagađenost vazduha, ni veliki broj turista. Zavolela sam ovaj grad!

BUDIZAM

Zvanična religija Tajlanda je budizam; čak 94% stanovnika države poštuje Budina učenja. Budizam ne predstavlja samo religiju, već i način života. Veruje se u duhove, reinkarnaciju i ponovno rađanje.

Svaka kuća, tačnije svaki objekat, ima svoju duhovnu kuću u kojoj žive lokalni duhovi. Ove kućice su zlatne boje i podsećaju na mini hramove. Ukrašene su cvećem, mirišljavim štapićima i svećama, a domaćica svakodnevno odvaja deo porodičnog ručka za „duhove.“

Na Tajlandu se nalazi preko 35 000 hramova (samo u Bangkoku ima ih preko 400) pa ga mnogi nazivaju „Zemlja hramova.“ Prilikom posete hramovima potrebno je da budete pristojno obučeni, odnosno da vam ramena i noge budu pokriveni. Ako niste pristojno obučeni, na ulazu u većinu hramova možete da iznajmite marame i tunike. Koštaju oko 3 evra i na sebi najčešće imaju motive slona. Pre ulaska u hram, izuvanje je obavezno.

Prvi hram koji smo mi posetili bio je Wat Pho, hram ležećeg Bude. Ovde je nastala čuvena tajlandska masaža i važi za prvi obrazovni centar na Tajlandu. Predstavlja dom najpoznatijoj statui Bude na svetu (ležeći Buda, dugačak 46m, visok 15m). U hramu možete isprobati masažu i time novčano pomoći školi i njenim učenicima. Ulaz u hram košta 200 bahti po osobi (oko 6 evra), a uz kartu dobijate i besplatnu flašicu vode. Jako je važno da ostanete hidrirani. Bangkok je proglašen za najtopliji grad. Temperatura je sve vreme bila 35 stepeni celzijusa, a subjektivni osećaj bio je kao da je 60 stepeni. Pored hrama nalazi se restoran „Ama“ gde je hrana odlična pa ako ogladnite ili poželite da se osvežite, svratite u ovaj restoran. Moja topla preporuka!

Za samo 4 bahta (15 dinara!) brodićem prevezli smo se preko reke Chao Praya. Vožnja nikad kraće nije trajala. Uputili smo se ka Wat Arun, hramu zore. Na putu do hrama pažnju su mi privukle dve džinovske zlatne statue. Pretpostavljam da je reč o ratnicima jer drže mačeve u rukama. Čuvaju kapiju. „Šta li se krije iza? Hajde da saznamo!“ Nailazim na još jednu kapiju i nekoliko Kineskih turista koji su nezainteresovani da istražuju dalje. Prošavši kroz drugu, a zatim i treću kapiju, ugledala sam nestvarno lep zlatni hram. Podsetio me je na velelepne palate iz filmova o samurajima. Kasnije sam saznala da se zapravo radi o zgradi koja je deo kompleksa Wat Arun hrama i u kojoj se vrše obredi. Lokalni vodič rekao nam je da Tajlanđani i turisti dolaze ovde kako bi dobili blagoslov od budističkog sveštenika.

Budizam je milostiva i tolerantna religija, a Tajlanđani veoma poštuju drugačija verska uverenja. Smatra se da je Buda čovek koji je pronašao put do prosvetljenja i pokazao ga drugima. Ne postoji određeni dan ili datum kada se ide u hramove, već kada se za tim oseti potreba.

Mogla bih satima da stojim ispred budističkih hramova diveći se njihovoj lepoti. Tako sam mala naspram njih. Neprimetna. Ne mogu a da se ne zapitam kako je nekada sve izgledalo, za vreme nekih prošlih vremena.

Wat Arun potiče iz 17. veka kada prestonica Tajlanda nije bio Bangkok već moćno Ayutthaya kraljevstvo, ali tek u 19. veku dobija sadašnji izgled. Neki kažu da je nazvan po Boginji Aruni, dok drugi imaju pojednostavljenu verziju koja glasi ovako: „Jedan tajlandski kralj plovio je rekom Chao Praya. Bila je zora kada je pristao na obalu u želji da se odmori. Tada je ugledao ovaj hram i dao mu naziv „Wat Arun“ što u prevodu znači Hram zore.“

Da li ste znali da muškarci na Tajlandu imaju pravo da se zamonaše kada napune sedam godina? Bilo da su u manastiru proveli samo jedan dan ili su tu nekoliko godina, svi sveštenici su međusobno jednaki, krasi ih dobrota i briga o drugima. Ljudi im se svakodnevno obraćaju kako bi im pomogli u razrešavanju životnih problema. Budistički sveštenici obično imaju narandžaste odore, ali kod starijih primetila sam i crvene.

Tajland je zapravo Kraljevina. Pun naziv države glasi „The Kingdom of Thailand.“ Tajlanđani jako poštuju svog kralja. O njemu, kao ni o kraljevskoj porodici, ne smete da pričate loše u javnosti, ne smete da uništite kraljev poster, a ni da zgazite novčanicu sa likom kralja. Ako prekršite ova pravila, možete da završite u zatvoru od 3 do 15 godina iako ste turista. Imovina kraljevske porodice procenjena je na 35 milijardi američkih dolara.

Možete da posetite Kraljevsku palatu. Cena karte je 500 bahti po osobi (oko 15 evra). Samo deo kompleksa kraljevske palate otvoren je za turiste. Sagradio ju je kralj Rama I krajem 18. veka. Danas, kralj ne živi u njoj, ali se ovde i dalje održavaju zvanične ceremonije. Turisti obično za jedan dan posete palatu i Hram smaragdnog Bude koji se smatra najsvetijim mestom. U hramu nalazi se statua „Emerald Buddha“ izlivena od čistog zlata i smaragda. Nikad nisam videla veću količinu zlata na jednom mestu. Mislim da nikad i neću. Ovo je definitivno jedna od najlepših građevina koje sam videla u životu. Nijedna fotografija ne može da dočara lepotu ovog hrama.

Bangkok predstavlja veliki kontrast između modernog i tradicionalnog. Na solitere i luksuzne hotele nadovezane su niskospratnice koje se najčešće sastoje iz jedne i po prostorije gde živi višečlana porodica. Ukoliko želite da osetite čari modernog Bangkoka, posetite „Skybar“ u Lebua hotelu. Ovaj rooftop postao je popularan nakon filma „Hangover II.“ Iako zvanično ne postoji dress code, poželjno je obući se malo elegantnije.

Lumphini je najveći park u Bangkoku. Tajlanđani dolaze ovde kako bi pobegli od užurbanosti grada i proveli dan u miru i tišini okruženi prelepom prirodom. Na sredini parka nalazi se jezero, a mnogi kažu da je ovo jedino mesto u gradu gde vazduh nije toliko zagađen. Upravo ovo je i nama bilo potrebno. Mali predah. Nekoliko sati bez mirisa začinjene hrane, turista, tuk tukova, glasne muzike i napornih uličnih prodavaca. „Iznajmićemo pedalinu, kupiti grickalice i uživati.“

Dok smo se približavali parku, primetili smo ogromne gužve, kako u saobraćaju, tako i na trotoarima. Ono što se razlikovalo u odnosu na ostatak Bangkoka je to da ovde nismo videli nijednog turistu već dosta lokalaca, policije i vojske. „Sigurno je došao kralj“ pomislila sam.

Već na samom ulazu u park dočekale su nas razne tezgice na kojima se prodaje apsolutno sve, od kozmetike i donjeg veša do mercedesa. I dalje nam nije bilo jasno šta se dešava. „Sunday!“ uzviknula je jedna Tajlanđanka dok je prolazila pored nas.

Nedeljom, park se pretvara u veliku pijacu na otvorenom. Tajlanđani dolaze ovde kako bi kupili sve stvari koje su im potrebne za kuću; hranu, kozmetiku, donji veš, posteljinu, automobil… Izbor je raznovrstan. Nismo se odmorili, ali bilo nam je drago jer smo prisustvovali ovakvom spektaklu koji nam je u velikoj meri približio život lokalaca.

Nažalost, za sam kraj putopisa iz Bangkoka ostavila sam jednu tužnu priču.

Tajland je jako liberalan po pitanju seksualnosti. U dosta kafića, klubova i restorana pored ženskog i muškog toaleta, postoji i treći namenjen transseksualnim muškarcima poznatijim kao „lady boys.“ Na prvi pogled možda ćete ih osuditi, neki će ih čak i uvrediti nazivajući ih nakazama… Pre nego što odreagujete na bilo koji način, zapitajte se šta se krije ispod površine? Porodice koje su jako siromašne često „žrtvuju“ jedno dete (obično najstarijeg sina). Na njemu se vrše razne plastične operacije, ubrzo postaje „lady boy“, počinje da se bavi prostitucijom i od tog novca izdržava svoju porodicu.

Često sam se žalila jer sam rođena u Srbiji. Iskreno, i dalje pokušavam da pronađem način kako da odem odavde i okušam sreću u inostranstvu. Što više putujem, posebno u siromašnije zemlje, uviđam koliko sam zapravo ranije bila površna. Da, postoje države gde se živi bolje, ali postoje i one gde se živi daleko lošije, gde se mališani obraduju kockici čokolade i bojicama. Budimo zahvalni na onome što imamo!

ŠTA JOŠ OBIĆI PORED NAVEDENOG?

Chatuchak Market, Jim Thompson House, Ayutthaya

PERIOD PUTOVANJA

Novembar/ Decembar 2019. godine

KAMERA

Canon EOS M3, Huawei P20 Pro

INSTAGRAM

https://www.instagram.com/_dalinda/

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, pišite mi na mail darakolic@gmail.com ili putem društvenih mreža.

Ako vam je ovaj putopis bio koristan, podelite ga sa prijateljima koji planiraju putovanje u Bangkok i sa svima onima koji uživaju čitajući priče sa putovanja. Hvala unapred! Vaša Dalinda.

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Go top