Grad pesme, najukusnije ribe i najboljeg vina – LISABON

February 19, 2020

Prema istraživanjima 80% populacije u Skandinaviji koristi antidepresive. U Portugalu većina stanovnika nije ni čula za njih. Razlog? Sunce.

Lisabon je drugi najtopliji grad u Evropi sa prosečnom godišnjom temperaturom od 17 stepeni. Prostire se na sedam brda. Smešten je na samom zapadu Iberijskog poluostrva, a najzapadnija tačka evropskog kontinenta nalazi se nedaleko od Lisabona. Mi smo ga posetili za vreme novogodišnjih praznika kada je imao posebnu čar.

Jedan je od onih gradova u koji se zaljubite na prvi pogled, a ta zaljubljenost vas dugo nakon toga ne prolazi. Uvek mu se iznova vraćate. Grad gde je asfalt zamenjen mozaicima, a fasade kuća ukrašene šarenim pločicama. Grad vidikovaca, dvoraca, uskih kaldrmisanih uličica. Grad pesme. Grad gde žive najopušteniji ljudi. Opušteniji i od Italijana i Španaca. Po ceo dan gleda se fudbal. Jede se najukusnija riba (bacalhau) i pije najbolje vino. Priča se najlepši jezik. Pre posete Portugalu, mislila sam da je španski najmelodičniji jezik koji postoji na ovom svetu. Priznajem! Promenila sam mišljenje, ipak je to portugalski.

AVIONSKE KARTE I SMEŠTAJ

Letovi iz Beograda za praznike su obično duplo skuplji nego inače pa je najbolje leteti iz obližnjih gradova u zavisnosti od destinacije (Niš, Temišvar, Budimpešta, Sofija). Mi smo leteli iz Sofije preko avio kompanije “Bulgaria Air” ( https://www.air.bg/en/ ). Sofija je od Beograda udaljena 394km, odnosno nepuna 4 sata vožnje. Automobil smo ostavili na parkingu blizu aerodroma i ukupno platili 20 evra za 7 dana. Pre leta, proveli smo nekoliko sati u Sofiji i dobili priliku da tokom jednog putovanja obiđemo dve države. Smeštaj u starom delu Lisabona pronašli smo preko sajta “Airbnb” ( https://www.airbnb.de/a/? ).

Prvo jutro u Lisabonu. Ulazim u suvenirnicu kako bih kupila magnetić. „Bom dia senhorita“ ljubazno me pozdravlja prodavac. „Buenos días“ odgovaram. Dalja konverzacija odvija se na portugalsko-španskom. Srećna što mogu sve da razumem, dajem sebi novogodišnji zadatak da u narednoj godini naučim portugalski.

Razgledanje grada započeli smo sa trga Plaça do Comércio nakon što smo doručkovali u „Brunch café.“ Najukusniji i najsavršeniji doručak ikada. Za deset evra po osobi dobijaju se jaja ispržena na način koji vi odaberete, nekoliko vrsta suhomesnatog, hleba i sireva, kafa, ceđeni sok, voćna salata, musli, puter, maslac… Svaki sledeći dan vraćali smo u ovaj mali, ušuškani restoran na doručak. Moja topla preporuka.

Ranije, na ovom trgu nalazila se palata kraljevske porodice. 1755. godine zemljotres je uništio veći deo trga. Danas je obnovljen i predstavlja centar svih trgovačkih poslova. Trg je smešten u delu grada pod nazivom Baixa. Sa njega ulazi se u ulicu Rua Augusta, najbolju ulicu za ručak i kupovinu u gradu.

Još jedan prelep trg u Lisabonu i svakako vredan posete je Praça do Rossio.

Ubrzo nakon toga usledila je vožnja čuvenim žutim tramvajem koji predstavlja najveću turističku atrakciju u gradu. Na većini slika Lisabona koje svakodnevno viđamo na internetu nalazi se isti. Upravo zbog toga sam i sama zamišljala Lisabon kao grad gde su tramvaji najzastupljenije prevozno sredstvo. Naravno, ispod površine krije se jedna lepa pričica.

Tramvaj broj 28 saobraća kroz stari deo grada. Tokom vožnje prolazi pored većih znamenitosti pa mnogi kažu da je upravo ovo najbolji način da se obiđe stari deo Lisabona. Nalazi se na ulicama grada još od 18. veka. Unutra je ceo izrađen od drveta. Imaćete utisak da ste se na trenutak vratili u prošlost. Treba osetiti čari vožnje u toliko starom tramvaju, ali treba prošetati i prepustiti se magiji Lisabona. Zaboravite na mapu i navigaciju, zađite u uske uličice. Popričajte sa gostoljubivim lokalcima koji sede na svojim malim terasama i uživaju u kafi. Desiće se čak i da vas pozovu da im se pridružite. Svaki kutak šarmantnog grada je nestvarno lep. Svaka uličica krije svoju priču.

Nakon vožnje prošetali smo do zamka Svetog Đorđa (Castelo de Sao Jorge). Sagradili su ga Mavri u 11. veku kako bi se odbranili od napada Hrišćana. Prvi kralj Portugala koristio ga je kao svoju rezidenciju. Nakon toga postao je i zvanična rezidencija svih ostalih kraljeva. Kada je u 16. veku izgrađena luksuznija palata Ribeira, ovaj zamak služio je prvo kao pozorište, a kasnije kao zatvor i skladište oružja. Lisabon je poznat i kao grad vidikovaca. Toliko ih ima da ćete šetajući gradom naići bar na 3. Nažalost, nisam zapamtila imena svih vidikovaca koje smo posetili, ali ako istražujete po internetu najčešće ćete naići na nazive Miradouro de Sao Pedro de Alcantara, Miradouro de Santa Luzia i Miradouro das Portas do Sol. Po meni, najlepši pogled na grad pruža se upravo sa tvrđave ovog zamka. Tokom obilaska možete se družiti i fotografisati sa raznim paunovima koji se slobodno šetaju i popiti čašu vina koje se prodaje na preslatkim tezgicama.

Kada je u pitanju prevoz, mi smo se najviše vozili uberom jer su cene jako povoljne. Ukoliko nemate instaliranu aplikaciju, moja preporuka je da kupite Lisbon Card. Ova kartica vam omogućava besplatno korišćenje svakog vida gradskog prevoza, kao i popuste pri kupovini ulaznica za razne znamenitosti u gradu. Postoje tri vrste ove kartice, za 24h, 48h i 72h. Za nepunih 20 minuta vožnje uberom, stigli smo do oblasti Belém. Obilazak smo započeli od najfotografisanije građevine u Lisabonu, prelepe tvrđave Belém.

Sagrađena je u 16. veku tokom „doba otkrića.“ Služila je za obranu grada od pirata. Upravo odavde čuveni moreplovac Vasko de Gama krenuo je u svoja pomorska osvajanja. Prvobitno se nalazila na ostrvcetu na reci Težo. Vremenom, ostrvo se spojilo sa kopnom i izgubila je svoj značaj. Od tada korišćena je kao telegrafska stanica, svetionik, a jedno vreme i kao tamnica za političke zatvorenike. Danas, ova tvrđava nalazi se pod zaštitom UNESCO-a. Na jednoj od kula tvrđave može se primetiti figura nosoroga napravljena u čast prvog nosoroga koji je kročio u Evropu. Zvao se Ganda i bio je poklon sultana Indije portugalskom kralju Manuelu I.

U blizini nalazi se i Spomenik Moreplovcima (Padrao dos Descobrimentos). Predstavlja zlatnu eru Portugala, odnosno vreme kada je nacija počela da se širi preko okeana. Posvećen je svim moreplovcima koji su učestvovali u okriću Novog Sveta. Sam spomenik predstavlja i vidikovac. Sa jedne strane pruža se nestvaran pogled na reku Težo, a sa druge strane na grad i veliku mapu sveta koja je oslikana na pločicama ispred spomenika.

Nakon posete tvrđavi i spomeniku, uputili smo se ka najpoznatijoj poslastičarnici u gradu „Antiga Confeitaria de Belém“ kako bismo probali čuveni portugalski slatkiš „pastel de nata“ odnosno „pastéis de Belém.“ Recept za ovaj kolač su pre 200 godina monasi iz samostana u Belemu preneli poslastičarnici, a on se priprema u „tajnoj sobi“ kako bi recept i dalje ostao u tajnosti. Neverovatno je ukusan, a ukus podseća na naše princes krofne. Naravno, ovaj kolač možete pronaći u svakoj poslastičarnici u gradu, ali kada uporedite ukus, razlika je znatno vidljiva. Mi smo u poslastici uživali u parkiću pored jer u poslastičarnici nije bilo slobodnih stolova.

Kada sam bila mlađa, obožavala sam seriju „Zabranjena ljubav“ poznatiju kao „Žade.“ Još od tada velika želja mi je da posetim Brazil i Maroko. Boravkom u Portugalu, mogu da kažem da mi se želja delimično ostvarila.

Fasade zgrada ukrašene su šarenim, keramičkim pločicama (azulejos). Većina njih je pod zaštitom UNESCO-a. One zelene i plave su me jako podsetile na slike Maroka koje svakodnevno viđam na slikama na internetu. Sunce, reka Težo za koju mnogi misle da je more i portugalski jezik učinili su da se makar na trenutak osetim kao da koračam ulicama Brazila.

Ukoliko posetite Lisabon, ne propustite priliku da uživate u fado muzici. Ova muzika prvobitno je bila vezana za siromašnije delove grada. Nastala je u Alfami, delu Lisabona gde su pored Portugalaca živeli i Španci, Brazilci i Afrikaci pa se i najveći broj fado barova nalazi upravo ovde. Legenda kaže da su žene moreplovaca bile jako tužne dok su čekale svoje muževe da se vrate kući. Pesmom su skretale misli. Pod uticajem velikog broja robova iz Južne Amerike tada prisutnih u Portugalu, balade koje su Portugalke pevale mešale su se sa afrobrazilskom muzikom i plesom. Fado muzika izražava osećanja tuge, čežnje i melanholije. UNESCO je ovaj žanr uvrstio u svetsku nematerijalnu baštinu.

Dok se sluša fado, u restoranima gasi se svetlo, a konobari upozoravaju na tišinu. Ako se stvarno prepustite, moći ćete da osetite jaku emociju pevača. U Lisabonu ima dosta lokala gde se sluša fado muzika i u dosta njih moći ćete da uđete bez rezervacije. Međutim, ukoliko je u pitanju grupa od više ljudi, rezervacija je neophodna.

Mali savet ukoliko odlučite da posetite Portugal tokom zime. Grejanje u stanovima im je jako loše. Ukoliko ne odsednete u hotelu, ponesite neko ćebence sa sobom i pidžamu dugih nogavica i rukava.

SINTRA

Vraćajući se iz Amerike, Kristofer Kolumbo je ugledao stene Sintre. Tako je znao da je stigao u Evropu. Njena lepota skrivena je između brda. Sintra je od Lisabona udaljena 30 kilometara. Ukoliko ne iznajmite kola tokom boravka u Portugalu, moja preporuka je da od Lisabona do Sintre stignete vozom. Polasci sa železničke stanice Estaçao Rossio su jako česti. Povratna karta po osobi nije više od 5 evra, a vožnja traje nepunih 40 minuta.

UNESCO je 1995. godine ceo grad proglasio svojom baštinom. Kročivši u Sintru, vratila sam se par vekova unazad. Ostala mi je upamćena kao grad nestvarno lepih dvoraca. Walt Disney je sigurno prošetao ulicama ovog čarobnog gradića i dobio inspiraciju za svoje filmove. Za obilazak potrebna su bar dva cela dana. Ukoliko ste izdvojili samo jedan dan za Sintru, obavezno posetite Castelo da Pena, odnosno dvorac Pena.

Dvorac obojen u žutu, crvenu i ljubičastu boju sagrađen je na samoj litici, na vrhu brda. Portugalci su se dosetili da za turiste organizuju vožnju kočijama do samog dvorca što pruža potpuni doživljaj srednjeg veka. Legenda kaže da se na ovom uzvišenju ukazala Bogorodica. U njenu čast podignuta je kapela koja je kasnije pretvorena u manastir. Zemljotres 1755. godine uništio je veći deo manastira pa su ga monasi napustili nekoliko godina kasnije. Kralj Ferdinand II i njegova žena kraljica Marija II bili su očarani ruševinama manastira i odlučili su da tu podignu sebi letnju rezidenciju. Sačuvali su sve vrednosti iz manastira, a portugalski kraljevi koji su nakon njih boravili u Peni takođe su ulagali u ovaj dvorac.

1910. godine kada je portugalska kraljevska porodica pobegla u Brazil kako bi izbegla revoluciju, Pena je pretvorena u muzej i proglašena jednim od sedam portugalskih čuda. Portugalci kažu da je ovaj dvorac poslužio Dizniju kao inspiracija za dvorac iz „Uspavane lepotice“, a ne dvorac Nojšvanštajn u Nemačkoj kako mnogi veruju. Pena je sagrađen ranije. Takođe, mnogi dvorci su sagrađeni po uzoru na ovaj dvorac. Jedan od takvih primera je dvorac „Miramare“ u Trstu.

Totalnu suprotnost šarenoj i veseloj Peni predstavlja mistična Quinta da Regaleira. Dvorac sagrađen početkom 20. veka takođe se nalazi pod zaštitom UNESCO-a. Prva pomisao kada sam ga ugledala bila je „The Addams Family.“

Prostire se na 5 spratova i odlikuje ga bogata gotička fasada. Glavnu atrakciju ipak ne predstavlja sam dvorac već gusti, zeleni vrtovi kojima je okružen. Vrtovi koji skrivaju tajne tunele i podzemne pećine u kojima su se nekada davno okupljali templari. Mesto odiše misterijom.

Ono što je ostavilo najveći utisak na mene tokom obilaska kompleksa je Bunar inicijacije. Tačnije, postoje dva bunara koja su povezana tunelima.

Tokom obilaska, saznala sam zbog čega se u narodu petak 13. smatra baksiznim danom. 13. oktobra 1307. godine (petak) francuski kralj Filip Lepi započeo je borbu protiv templara. Mnogi su ubijeni i osuđeni jer nisu hteli da se potčine njegovoj vlasti, a oni malobrojni, koji su uspeli da pobegnu, došli su u Portugal i krili se upravo u ovim podzemnim tunelima. U maloj francuskoj krčmi gde su često odsedali vitezovi, jedan od zaverenika okrenuo je hleb naopačke i to je bio znak za početak pokolja. U mnogim našim krajevima ovaj gest se i dan danas negativno tumači.

Legenda kaže da su se templari u Portugalu „maskirali“ i osnovali novi red vojske Isusa Hrista. Među majstorima ovog reda, našla su se velika imena poput Henrija Moreplovca, Bartolomea Dijaza, Magelana i Kolumba. Legenda takođe ističe da je Kolumbo kada je krenuo „put Indije“ zapravo znao gde je krenuo jer je sa sobom nosio karte kartografa i templara Martina Blajhama.

U Lisabonu još su vredni posete most Ponte 25 de Abril koji dosta podseća na čuveni Golden Gate Bridge u San Francisku i statua Hrista Spasitelja koja se nalazi na drugoj strani mosta. Mi smo slikali selfie sa statuom i našalili smo se sa prijateljima kako je zapravo naša krajnja destinacija Rio de Ženeiro, tačnije Brazil, a da smo u Lisabonu samo imali duži layover. Toliko su slični da su nam bez problema poverovali.

Takođe, prošetajte delom grada pod nazivom Bairro Alto gde su se nekada davno okupljali umetnici. Danas, ovde se nalazi veliki broj uskih uličica, suvenirnica, restorančića, cafe barova, poslastičarnica… Još jedno lepo mesto u gradu koje me je jako podsetilo na čuvenu pijacu “La boquería” u Barseloni je “TimeOut” market, odnosno “Mercado da Ribeira” gde se mogu pronaći razne vrste hrane i pića, voće, povrće, ceđeni sokići, morski plodovi… Razlika u odnosu na pijacu u Barseloni je ta što ovde ima više kafića i restorana, kao i prostora za sedenje ispred tezgica.

P.S. Nemojte se iznenaditi ako vam na ulici priđu dileri i bez pardona ponude narkotike.

ŠTA JOŠ OBIĆI PORED NAVEDENOG?

Cabo da Roca, Pink Street (Rua Nova do Carvalho), Ponte Vasco da Gama, Parque Eduardo VII, Elevador da Bica, Convento do Carmo, Elevador de Santa Justa, Mosterio dos Jéronimos

PERIOD PUTOVANJA

Decembar 2018/ Januar 2019. godine

KAMERA

Huawei P20 Pro

INSTAGRAM

https://www.instagram.com/_dalinda/

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, pišite mi na mail darakolic@gmail.com ili putem društvenih mreža.

Ako vam je ovaj putopis bio koristan, podelite ga sa prijateljima koji planiraju putovanje u Portugal i sa svima onima koji uživaju čitajući priče sa putovanja. Hvala unapred! Vaša Dalinda.

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Go top