Ispod palme na obali Karipskog mora – MEKSIKO

August 24, 2019

“No hay nada como volver a un lugar que no ha cambiado para darte cuenta de cuánto has cambiado tú.”

Ne znam ni sama kojim rečima bih započela priču o zemlji drevnih civilizacija Maja i Asteka. Ljubav prema Meksiku i prema Latinskoj Americi rodila se još u detinjstvu kada sam trčala kući iz škole kako ne bih propustila najnoviju epizodu serije “Rubi”, a zatim i svake sledeće telenovele koja se emitovala odmah nakon nje. Sećam se da sam ručala ispred televizora i da su se mama i baka ljutile na mene zbog toga. Već u kasnijim razredima osnovne škole nije bilo potrebe za čitanjem prevoda sa španskog na srpski jer sam sve razumela. Ta ljubav se nekoliko godina kasnije pretvorila u zvanje diplomiranog profesora španskog jezika i književnosti.

Plašim se da rečima i slikama neću uspeti da dočaram lepotu ove karipske zemlje, kao ni osećaj sreće dok sam kao dete trčkarala po puderasto belom pesku, okružena visokim palmama i plavetnilom tirkiznog Karipskog mora.

Meksiko sam prvi put posetila 2016. godine. Zašto sam odlučila da ponovim isto putovanje? Zato što se tamo daleko osećam kao kod kuće, a taj osećaj pripadnosti je nemoguće opisati.

U karipsku avanturu upustila sam se zajedno sa svojim dečkom, njegovim bratom i verenicom u organizaciji agencije. Izabrali smo aranžman koji traje 17 dana i obuhvata obilazak dve zemlje, Meksika i Kube. Za posetu Meksiku, državljanima Republike Srbije je potrebna viza. Dokumentacija je bila različita 2016. kada sam prvi put išla i 2019. godine. Kako ne bih dala pogrešne podatke, najbolje je da dva meseca pred put nazovete ambasadu Meksika u Beogradu, zatražite da Vam pošalju neophodnu dokumentaciju za dobijanje vize i zakažete intervju sa ambasadorem.

Do Kankuna smo leteli iz Budimpešte, sa presedanjem u Parizu preko avio-kompanije “Air France.” Promenili smo 2 leta, a u putu smo ukupno proveli 32 sata. Avio-kompanijom nisam zadovoljna i u budućnosti ću izbegavati da letim sa njima, pogotovu kada su u pitanju prekookeanski letovi. Zašto? Komfor u avionu neću spominjati jer smo leteli ekonomskom klasom, ali za 12 sati, koliko je trajao let Pariz-Kankun, dobili smo samo jedan obrok. Putnici su često napuštali svoja sedišta i odlazili kod stjuardesa kako bi im tražili hranu. Na početku leta, stjuardese su nas poslužile pićima koja su uključivala i alkohol da bi nakon nekoliko sati leta jedan od putnika zatražio pivo i dobio odgovor da se u avionu ne služi alkohol.

“Bienvenid@s a Cancún!” rečenica kojom nam je pilot poželeo dobrodošlicu, kao i nestvaran pogled sa prozora na Karipsko more, učinili su da zaboravim naporan put. Dok sam čekala svoj kofer, preplavljena emocijama i na ivici suza, osetila sam veliku zahvalnost na ukazanoj prilici da se vratim ovom raju.

Naša prva destinacija bilo je ostrvce Isla Mujeres do koga se iz Kankuna stiže nakon malo više od pola sata vožnje trajektom. Ploveći ka pustom ostrvu Robinzona Krusoa, zajedno sa dečicom na trajektu, pevali smo stihove pesme Pedra Capo-a “Vamos p’a la playa, pa’ curarte el alma” i time započeli našu meksičku avanturu.

Isla Mujeres u prevodu znači “Ostrvo žena.” Nekada davno, na ovom ostrvu živele su samo žene, odnosno sveštenice koje su služile majanskoj Boginji Ixchel koja je bila jako poštovana u njihovoj kulturi kao Boginja meseca, plodnosti, ljubavi i izlečenja. Veruje se da je ona, zajedno sa svojim mužem Bogom sunca, izrodila sve ostale Majanske Bogove. Indijanke su dolazile u njen hram kako bi se molile da njihova beba dođe zdrava na svet, kao i da ne umru na porođaju.

Ovo malo, slatko, ribarsko ostrvo dugačko svega 6 kilometara predstavlja pravu oazu mira, kao i idealno mestašce za odmor. Na ostrvu živi oko 12 000 ljudi, a turisti najčešće dolaze kako bi uživali u lepotama Playa Norte, jedne od 10 najlepših plaža na svetu. Ona je dugačka oko 700m i nekada je bila glavno mesto na kom se pecala riba. Danas, pretvorena u pravi mali raj, bez sumnje se nalazi na bucket listi svakog zaljubljenika u putovanja. Subota i nedelja su jedini dani u sedmici kada nastaje gužva na ostrvu jer tada Meksikanci koji žive u Kankunu dolaze na Islu kako bi pobegli od užurbanosti grada. Za obilazak celog ostrva potrebno je izdvojiti 3 do 4 sata. Najbolji način za to je iznajmljivanje golf car-a. Da biste ga iznajmili potrebno je samo da imate važeću vozačku dozvolu. Nezaobilazna tačka prilikom obilaska je Punta Sur, mesto gde se nalazi drevni hram civilizacije Maja i statua Boginje Ixchel. Lokalci kažu da ovo mesto krije tajne najlepših zalazaka sunca. Takođe, Punta Sur predstavlja najpopularnije mesto za slikanje mladenaca i “quinceañeras”

Quinceañera je običaj koji se poštuje u zemljama Latinske Amerike. Devojčice od 15 godina, obučene u duge, raskošne haljine prvo odlaze u crkvu kako bi obnovile svoju posvećenost veri, a zatim skidaju ravne sandale i obuvaju štikle. Na ovaj način ulaze u svet odraslih. Nakon toga, organizuje se veliko slavlje u krugu prijatelja i porodice sa puno hrane i pića. Četrnaest starijih drugarica i rođaka slavljenici poklanja porcelanske lutke.

Prvo jutro na ostrvu, pola 8 ujutru. Vredni lokalci polako čiste i postavljaju plastične stolove sa šarenim stolnjacima ispred restorana. Tezgice sa suvenirima su već uveliko otvorene, kao i one na kojima se prodaje svež kokos. “Buenos días Shakira” pozdravlja me prosedi čikica (u Meksiku ako ste plavuša zvaće vas Shakira ili Madona).

Karipsko jutro. Prstići polako uranjaju u puderasto beo pesak. Okrećem se oko sebe. Pogled mi mami tirkizna boja prozirnog Karipskog mora i visoke palme koje skrivaju kokosove plodove. Latino ritmovi se prostiru ovim savršenstvom i podstiču me da zaigram. Da li sanjam? Naručujem kafu kako bih se razbudila. Trljam okice. Kako dan odmiče, more poprima sve lepšu boju. Veliki kruzeri puni turista i vlasnici luksuznih jahti polako pristižu na plažu. Došli su da uživaju u lepoti plavetnila, a možda ipak da zarone sa šarenim ribicama i po kojom baby ajkulom. “This is paradise” (Ovo je raj) iza sebe čujem jednog britanskog turistu kako nekome sa druge strane veze opisuje plažu. Mašem mu dok se trčećim korakom prepuštam Karibima. Prelepi prizori čine da se osećam kao da sam ušetala u nečiji desktop. Raj definitivno postoji i nalazi se na Karibima.

Prateći latino ritmove, zalutaćete u neki od mnogobrojnih beach barova na samoj plaži. Svaki je uređen tako da je deo, predviđen za ručak, odvojen. Muškarci nazdravljaju Coronom i Dos Equis-om, dok se devojke odlučuju za neki od mnogobrojnih koktela koji se služe u XXL čašama. U Meksiku se pije samo kupovna voda. Ukoliko imate osetljiv stomak, izbegavajte led u piću i salatu u restoranima. Preventive radi, preporučljivo je piti probiotik nekoliko dana pred put, kao i za vreme boravka.

U zemljama španskog govornog područja poštuje se “la siesta”, dvočasovna dremka u periodu od 14h do 16h. Mnogi restorani se tada zatvaraju, a radnici odlaze svojim kućama kako bi odmorili i ručali sa porodicom. Vreme sieste varira u zavisnosti od države i restorana pa je najbolje da na putu do plaže svratite u restoran i proverite radno vreme kako ne biste ostali gladni.

Valuta koja se koristi u Meksiku je meksički pezos. Odnos između evra i pezosa u martu ove godine kada smo mi bili u Meksiku bila je 1e=21 meksički pezos. Obratite pažnju! Pezosi se obeležavaju isto kao američki dolari. Ukoliko se valuta $ nalazi ispred broja ($500) cena je napisana u pezosima, a ako se nalazi iza broja (500$) napisana je u američkim dolarima.

Prosečna cena obroka za dve osobe u restoranima je oko 500 pezosa, a baldahine na plaži se naplaćuju 300 pezosa. Možete koristiti ležaljke od okolnih rizortova pod uslovom da naručite piće ili hranu u njihovom restoranu. Preporuka za ljubitelje dobrog i jakog doručka na Isli su restorani “North Garden” i “Rooster.” Meksička hrana je ljuta i začinjena; tortilje predstavljaju zamenu za hleb, a kao glavni prilog služi se crni pasulj. Dosta se jedu slatkiši, a najpoznatiji dezert su marquesitas (nešto poput naših palačinki sa hrskavijim testom).

Lokalci ručaju na pijacama gde za samo 3 evra možete dobro da se najedete. Iako na prvi pogled izgledaju nehigijenski, na ovakvim mestima hrana je najukusnija. Pored burita, takosa, gvakamola i naćosa, najviše smo jeli kesadilje (tortilje sa piletinom i sirom u koje možete da stavite začine po želji). Poslednjih dana našeg boravka u Meksiku, njih smo doručkovali, ručali i večerali. Na pijacama se pored hrane prodaje i sveže isceđeno voće. Prodaja i spremanje hrane spada u porodični posao. Obično je muškarac taj koji je zadužen za pripremanje hrane, dok žena stoji pored, nadgleda i naplaćuje. Okolo tezge poređane su plastične stolice na kojima sedi ostatak porodice, a uvek su 2, 3 stolice slobodne za kupce.

Ako volite delfine, posetite “Dolphin Discovery” na Isli. Vožnja taksijem traje oko 15 minuta, a unutra nije dozvoljeno korišćenje vaših mobilnih telefona i foto-aparata. Ukoliko želite fotografije, morate da platite usluge njihovog profesionalnog fotografa. Postoji nekoliko različitih paketa o kojima ćete dobiti informacije na samom ulazu. Mi smo 100 slika platili 60 američkih dolara, a ulaz u delfinarijum košta 100 dolara. U cenu su uključeni hrana, piće i korišćenje bazena. Iako sam bila neizmerno srećna jer mi se ostvarila velika želja da pomazim i poljubim delfine, čak i da zaplivam sa njima, delfinarijum sam napustila tužna. Na Havajima sam imala priliku da vidim divlje delfine. Srećni, držali su se zajedno, kao jedna velika porodica. Mladi su bezbrižno plivali ispred svojih roditelja, u okeanu, svom prirodnom staništu. Na trenutke iskakali su iz vode i pravili pravi mali spektakl.

Nakon nekoliko dana provedenih na Isla Mujeres, uputili smo se ka Playa del Carmen, popularnom meksičkom letovalištu koje se nalazi u saveznoj državi Quintana Roo. Meksiko je federalna republika koja se sastoji od 31 savezne države. U Playi smo bili smešteni do kraja odmora. Zbog dobre lokacije i povezanosti, odavde smo išli na izlete i obilazili poluostrvo Jukatan. Pre 40 godina, na mestu sadašnje Playa del Carmen nalazilo se malo, ribarsko selo. Danas ovaj karipski dragulj broji preko 150 000 stanovnika i predstavlja pravi raj za ljubitelje zabave i noćnog života.

Glavna ulica u gradu nosi naziv 5th Avenue (Peta Avenija). U njoj se nalaze mnogobrojni klubovi, kafići i restorani. Preko dana prodavci iz lokalnih prodavnica nudiće vam da besplatno probate tekilu, a iz obližnjih beach barova odzvanjaće najnoviji hitovi J Balvina i Malume. Izlasci počinju posle ponoći, a završavaju se kada svane. U većini klubova devojke ne moraju da plate ulaz i za njih je prvo piće besplatno, dok se muškarcima ulaz naplaćuje. Najpoznatiji i najskuplji klub je “Coco Bongo”, a ako želite da prođete jeftinije, kupite piće u lokalnom kiosku ili prošetajte do “Cervecería Chapultepec” gde su cene svih alkoholnih pića jedan evro. Žurka u Playi traje i tokom dana. Pored beach barova, postoje mnogobrojni rooftopovi sa dnevnim žurkama. Moja preporuka je “Deck 5 Pool and Sky Bar.”

U Meksiku se uvek ostavlja bakšiš. Usluga jeste jedna od boljih, ali pazite jer konobari znaju da budu jako bezobrazni. Često kada zatražite račun, donesu digitron i napišu koliku napojnicu treba da im ostavite.

Naš prvi izlet bio je do jednog od sedam svetskih čuda novog sveta. Čičen Ica je grad osnovan u 6. veku i bio je poznat kao “grad hramova.” Veruje se da se drevni grad Maja, koji je nekada bio centar religijskog i ekonomskog života, prostirao na površini od 25 kilometara kvadratnih, a danas je istraženo samo 5 kilometara kvadratnih. Na lokalitetu mogu se videti ostaci mnogobrojnih hramova, a najpoznatiji i najveći hram je Kukulkan piramida. Drugi naziv za nju je “El Castillo” (zamak). Na svakoj od 4 strane piramide su stepenice na koje je bilo moguće popeti se sve do 2007. godine kada je proglašena svetskim čudom. Na vrhu piramide su se ranije prinosile ljudske žrtve i veruje se da je žrtvovano preko 100 mladih devojaka, posebno za vreme suše kako bi prizvali kišu. Lokalitet se otvara u 8h ujutru, a moja preporuka je da dođete što ranije kako biste izbegli gužvu. Ovde možete kupiti suvenire po jako pristupačnoj ceni. Lokalni prodavci ih nude za 1 dolar, ali cenkanje je uvek jedna od opcija. U ovom slučaju veliku prednost imaju oni koji govore španski jezik jer je za njih cena niža.

Ukoliko ne iznajmite kola tokom putovanja, a došli ste samostalno bez agencije, najbolje je da u lokalnoj agenciji uplatite izlet. O ceni uvek možete da pregovarate, a veći popust ćete dobiti ako ide više osoba.

Nakon Čičen Ice, uputili smo se ka prirodnim bazenima, senotama. Obišli smo senotu Ik Kil. Kako na poluostrvu Jukatan nema reka, ovi podzemni bunari služili su Majama kao jedini izvori pijaće vode i oko njih su nastajali gradovi. Iako svojom pojavom podsećaju na velelepne podzemne dvorane, senote su poznate i kao podvodni mračni svet Maja jer su u njih tokom rituala žrtvovanja bacale ljude. Ovu teoriju su potvrdili arheolozi koji su u nekim senotama pronašli ljudske kosti.

“Klizavim, strmim stepenicama silazim na samo dno pećine. Usput, zastajem na jedan od mnogobrojnih balkona na putu do senote kako bih iz što bolje perspektive videla naizgled nestvarnu, prirodnu lepotu. Dok ostali čekaju red kako bi uskočili, odlučujem se za bržu varijantu. Spuštam se niz merdevine i prepuštam dubinama tirkiznih nijansi. Voda je ledena. Mislim da se nikad nisam kupala u hladnijoj vodi. Oko mene plivaju crne ribice. Lijane se pružaju sa otvorenog vrha pećine do same površine vode. Šuplje stene su ispunjene malim vodopadima. Sunce se probija kroz slojeve zelenila i daje bazenu još lepšu boju.”

Turisti se često opredeljuju za ronjenje u senotama koje se dosta razlikuje od ronjenja u morskim dubinama. Za one koji imaju osetljive uši kao ja, to svakako ne bih preporučila jer sam nakon ronjenja u senotama završila u bolnici na ispiranju ušiju.

Stigli smo i do Valjadolida, malog, kolonijalnog grada na poluostrvu Jukatan. Ovde možete videti žene obučene u tradicionalne majanske haljine koje su se nekada nosile. Osnovan je u 16. veku, a 2012. godine uvrstan je u “Pueblos mágicos” gradove koji svojim posetiocima nude magično iskustvo. Centar grada krase zgrade obojene u dugine boje i mnogobrojni lokalni restorančići.

Pored piramide u Čičen Ici, posetili smo i najveću sačuvanu piramidu Nohoch Mul (na jeziku Maja “velika kamena gomila”). Nalazi se u Kobi, drevnom gradu civilizacije Maja u kom je nekad živelo 55 000 stanovnika. Moguće je popeti se na njen vrh. Do piramide dolazi se šetnjom kroz džunglu što je samo po sebi veliki doživljaj. Za one koji se plaše visine nije preporučljivo peti se jer su stepenice jako strme, a na sredini se nalazi samo jedno uže uz koje se ljudi pridržavaju. Oni hrabri koji uspeju da dođu do vrha piramide biće nagrađeni pogledom koji se teško zaboravlja. Savet! Obucite tamnije stvari, udobnu obuću (po mogućstvu patike) i obavezno ponesite vodu sa sobom. Ja sam se obukla u belo i vratila blatnjava od glave do pete.

Poslednje dane odmora posvetili smo kupanju, sunčanju, ispijanju koktelčića, ali i obilasku gradova i ostrva u blizini Playa del Carmen (Tuluma, Akumala i Cozumela).

Tulum na jeziku Maja znači “zid”, a sam grad opasan je zidinama sa tri različite strane. Jedan je od poslednjih gradova koje su izgradile Maje pa su arheološka nalazišta u njemu jako dobro očuvana. Veruje se da su Maje svojevoljno napustile Tulum kako bi se zaštitile od zaraznih bolesti koje su im doneli španski konkvistadori, a na koje one nisu bile imune. Arheološko nalazište u Tulumu predstavlja i dom za iguane koje leže na stenama i upijaju zrake sunca. Bezopasne su ukoliko sa sobom ne nosite nikakvu hranu, a ako osete miris iste moguće je da će vas napasti kako bi vam je otele, ali neće vas povrediti. Ukoliko se ne plašite, možete da napravite selfie sa njima. Najpoznatija plaža u Tulumu je Playa Paraíso.

Akumal se nalazi na pola puta između Playa del Carmen i Tuluma. U njemu živi samo 1500 stanovnika, a izgrađen je na mestu nekadašnje plantaže kokosa. Najjeftiniji prevoz do Akumala je colectivo (lokalni taxi). Vožnja od Playa del Carmen traje oko pola sata, a stanica colectiva u Akumalu se nalazi na auto-putu pa je do plaže potrebno prepešačiti dodatnih 15 minuta. Ulaz na plažu se naplaćuje 100 pezosa po osobi (oko 5 evra) i ovo je jedina plaža u Meksiku gde smo platili ulaz. Gradić je prvi na celom poluostrvu Jukatan ugostio turiste pa se kaže “Da nije Akumala, ne bi bilo ni turizma u Meksiku.” Na jeziku Maja znači “mesto kornjača”, a u periodu između maja i novembra ugrožena vrsta zelenih, morskih kornjača dolazi ovde kako bi položila jaja. Turisti na plažu u Akumalu dolaze kako bi plivali sa njima, ali za razliku od ostalih turističkih mesta gde plivanje sa kornjačama podrazumeva vožnju brodićem do tačne lokacije u moru ili okeanu gde se one nalaze, ovde da biste ih videli dovoljno je samo da uđete u more; one se mogu pronaći i u plićaku. Plaža me je jako podsetila na film “Pirati sa Kariba” jer nema puno turista, a uz obalu su usidreni brodovi.

Na pola sata vožnje trajektom od Playa del Carmen nalazi se ostrvo Cozumel. Povratna karta košta 300 pezosa (oko 15 evra) po osobi, a trajekti idu na svakih sat vremena. Poslednji je u 22h. Luka u Cozumelu je nezaobilazna stanica velikih kruzera prilikom krstarenja Karibima. Ovo ostrvo, zbog bogatog morskog sveta i kristalno čistog mora, predstavlja idealno mesto za ronjenje u Meksičkim Karibima. Taksiji su jako skupi, ali i nema ih puno na ostrvu. Najzastupljeniji vid prevoza su skuteri. Kako biste iznajmili jedan potrebno je da imate važeću vozačku dozvolu i da agenciji u kojoj iznajmljujete skuter ostavite depozit. Kao i pri kupovini suvenira, tako i prilikom rentiranja skutera, znanje španskog jezika biće vam od velike pomoći. Mi smo sa samo jednom vozačkom dozvolom i bez ostavljanja ikakvog depozita uspeli da iznajmimo dva skutera samo zbog toga što sam pričala na španskom sa gazdom agencije. U zemljama Latinske Amerike lokalci jako cene ukoliko govorite njihov jezik. Moja preporuka je da pre putovanja u neku od zemalja španskog govornog područja naučite osnovne stvari ili bar skinete sa playstore-a neku od mnogobrojnih aplikacija za prevođenje.

Cozumel nudi raznovrstan izbor plaža i teško je odlučiti se za jednu. Najviše vremena proveli smo na Playa Azul i mogu samo da kažem da se do sada nikad nisam kupala u lepšem i čistijem moru.

Dok sam bila u Meksiku, dobila sam dosta poruka vezanih za bezbednost. Da, bezbedno je! Poluostrvo Jukatan poslednjih godina postaje sve popularnija destinacija za letovanje pa se i broj turista iz godine u godinu znatno povećava. Dva puta sam letovala ovde i nisam doživela nikakvu neprijatnost, niti sam se jednog trenutka osetila ugroženom. U kontinentalnom delu države situacija je malo drugačija.

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, pišite mi na mail darakolic@gmail.com ili putem društvenih mreža.

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Go top