Jugoistočna Turska – MESOPOTAMIJA

“Pita istoriju sutra.” “Otkud znaš?” “100%, pitao je u utorak ove iz IV2…” “Šta ćemo da radimo? Hoćemo da idemo na čas?” “Ja hoću, naučila sam Mesopotamiju.” Časove istorije nisam nikada propuštala. Oduvek sam volela da gledam istorijske filmove i serije, mislim da sam odgledala sve ikada snimljene. Učila sam je sa uživanjem i velikom znatiželjom.

Deset godina kasnije koračam tlom nekadašnje Mesopotamije, kolevke civilizacije. Mesta gde su nastali prvi gradovi, pismo, astronomija, stočarstvo, religija… Jedan od onih trenutaka kada očekujete da vas neko uštine i probudi. Ne, ne sanjam. Sve je stvarno.

AVIONSKE KARTE

U Mesopotamiju sam doputovala na poziv jedne od najboljih avio kompanija na svetu “Turkish Airlines” u cilju promocije jugoistočnog dela Turske. Ne mogu da vam opišem koliko sam srećna i ponosna jer sam izabrana da približim svetu lepote ovako nesvakidašnje destinacije. U prethodna dva meseca imala sam ukupno 12 letova sa “Turkish Airlines” avio kompanijom. Zaista sam oduševljena koliko brzo su se prilagodili novonastaloj situaciji. Pri ulasku u avion, svaki putnik dobija higijenski set koji se sastoji iz maske i dve maramice za dezinfekciju. Nošenje maski je obavezno tokom leta, kao i na aerodromima. Pored najnovijih pesama, filmova i serija, sada u avionu možete da se informišete o pandemiji klikom na opciju “About Covid-19″ koja je dostupna na čak 12 jezika. Pre ulaska u avion, svim putnicima meri se temperatura. U zavisnosti od veličine aerodroma potrebno je doći na isti 3, 4 sata pred let. Svi zaposleni nose adekvatnu zaštitnu opremu. Ručni prtljag i obroci su ukinuti na kratkim letovima. U avion dozvoljeno je uneti ličnu torbu/ranac dimenzija 40x30x15cm ne težu od 4kg. Boarding je bezkontaktni. Takođe, preporučuje se online check in ukoliko je moguće. Nažalost, direktnih letova još uvek nema pa je najbolja opcija leteti do Gaziantepa sa presedanjem u Istanbulu.

DA LI JE BEZBEDNO?

Zbog blizine granice sa Sirijom mnogi su skeptični oko putovanja u ove krajeve. Ja sam putovala zajedno sa drugaricom. U svakom trenutku osećale smo se bezbedno. Meštani su izuzetno ljubazni i gostoljubivi, rado su nam izlazili u susret kada nam je pomoć bila potrebna. Još jedna prednost putovanja u jugoistočnu Tursku je ta što sve možete veoma lako da organizujete samostalno.

RENT A CAR

U želji da obiđemo što više, iznajmile smo auto i vozile od Gaziantepa do Mardina odakle smo letele nazad kući. Usput smo obišle Halfeti i plivale u biblijskoj reci Eufrat, Adiyaman, Urfu, antičke gradove Pirin i Daru, Harran, Gobekli Tepe (mesto koje menja do sada poznatu i ispisanu istoriju) i pele se na Nemrut, planinu Bogova. Preko sajta rentalcars.com rezervisale smo auto, a preuzele smo ga na aerodromu u Gaziantepu. Platile smo ukupno 150 evra za četiri dana, plus depozit u iznosu od 80 evra, kao i drop off 80 evra jer smo auto ostavile u drugom gradu. Rent a car agencija – “Garenta” . Cena punog rezervoara je oko 30 evra, dok smo parking obično plaćale 3TL po satu. Ukoliko koristite autoput, prolazite kroz oznake HGS. Pravo prvenstva imaju oni koji ulaze u kružni tok. Valuta koja se koristi u Turskoj je turska lira. Tokom našeg boravka u Mesopotamiji, odnos između TL i evra bio je 1e-8,8TL, međutim već poslednji dan zamenile smo novac za 9TL.

GAZIANTEP

Našu “Mesopotamia tour” započinjemo u Gaziantepu, šestom najvećem gradu Republike Turske i njenoj gastronomskoj prestonici. Ukoliko pitate lokalce za Antep, kako ga oni i dalje zovu, odmah će započeti priču o hrani i preporučiće vam nekoliko jela koja treba da probate. Upravo tako smo i provele dva dana u Gaziantepu, isprobavajući nacionalna jela (odavde ih potiče oko 400) i ispijajući kafe i čajeve (nepristojno je odbiti ukoliko vas ponude). Prvi put u životu probala sam kafu od pistaća i moram da priznam da je ovo najlepša kafa koju sam ikada popila. Pre dolaska ovde, nisam volela ni baklavu, a ni pistaće. Sada mi nije jasno kako ih nisam jela ranije.

Gaziantep je jedan od najstarijih nastanjenih gradova na svetu, a duh prošlih vremena je i dalje prisutan. U zanatliji koji na bazaru izrađuje najfinije kožne torbe i cipele, u onom koji prodaje kolonjsku vodu od pistaća, dekici koji nam ljubazno nudi da probamo razne začine iz njegove radnje i osmehu žene koji se skriva ispod hidžaba. Ovaj deo države je konzervativniji pa je oko 90% žena pokriveno. Gaziantep važi za najmoderniji grad ove regije. Mene je odmah podsetio na Jordan, a sve vreme imala sam osećaj kao da sam se vratila nekoliko godina unazad. Na ulicama se, između ostalog, prodaju stari modeli mobilnih telefona. Takođe, prijatno sam se iznenadila koliko je sve jeftino. Na primer, najviše što smo platile obrok za 2 osobe bilo je 10 evra, dok smo najdužu vožnju taksijem platile 5 evra. Nema potrebe da zovete taxi, možete da ga zaustavite na ulici, a možete jednostavno da kliknete zeleno dugme na banderi i doći će na lokaciju u roku od 3 minuta. Ukoliko biste samo da se zasladite baklavom i čajem/kafom cena je 3, 4 evra (napisane cene odnose se na Gaziantep, ali u većini gradova je slično). Tri magnetića možete kupiti po ceni od 1 evro.

Početkom 20. veka Antep je dobio prefiks “gazi” (herojski) kako bi se obeležila njegova slavna bliska prošlost. Nakon završetka Prvog svetskog rata deo jugoistočne Turske trebao je da pripadne Francuskoj, međutim Turci su uspeli da proteraju Francuze sa ovih prostora.

U Gaziantepu možete posetiti najveći muzej mozaika na svetu koji se prostire na 30 000 metara kvadratnih. Cena ulaznice iznosi 30TL po osobi. Najpoznatiji mozaik u muzeju je “The gipsy girl” (Ciganka) koji je vremenom postao simbol grada. Nalazi se u posebnoj prostoriji, a karakterističan je po tome što oči devojke prate posmatrača sa koje god tačke je posmatrao zahvaljujući specijalnoj tehnici izrade.

Lepi kafići/restorani u Gaziantepu

“Budeyri Ala Café” – Restoran gde smo doručkovale prvo jutro.

“Gaziantep Celebioglu Baklava” – Samo jedno od mnogobrojnih mesta u gradu gde možete probati baklavu obzirom da su baklavdžinice na svakom koraku.

“Gaziantep Tahmis Kahve” – Za sve ljubitelje kafe sa pistaćima.

“Imam Cagdas 1887” – Najbolja poslastičarnica u Turskoj. Odavde se dnevno šalje tona baklave širom države i u inostranstvo.

“Kaleoglu Magarasi” – Ovde je najbolje doći uveče kada su tu muzičari. Lepo je sedeti napolju, ali po meni lepše je unutra obzirom da je reč o restoranu u pećini kao u Kapadokiji.

Smeštaj u Gaziantepu

Tokom ovog putovanja birale smo “Hilton” hotele. U Gaziantepu smo bile smeštene u “Hampton by Hilton Gaziantep” .

HALFETI I EUFRAT

Nakon preuzimanja automobila, uputile smo se ka Halfetiju, gradiću poznatom po crnim ružama (kažu da uspevaju samo u ovom delu Turske). Odavde se kreće na krstarenje biblijskom rekom Eufrat. Nažalost, nismo uspele da pronađemo previše informacija o samom krstarenju na internetu pa smo odlučile da se raspitamo na licu mesta što se ispostavilo kao odlična ideja jer smo za samo 30 evra dobile privatnu turu. Ceo dan imale smo i brod i Eufrat za sebe.

Sve vreme tokom krstarenja ponavljala sam “Ne mogu da verujem gde se nalazim” i stavrno je tako. Da li sam zaista plivala u čuvenom Eufratu? Prema Bibliji, Eufrat je jedna od četiri reke koje izviru iz Rajskog vrta. Nalazi se na četvrtom mestu nakon reka Pišon, Gihon i Tigar. Verujem da vam je poslednja poznata. Eufrat je bio izvor vode za područje gde je nastala jedna od prvih velikih civilizacija – sumerska. Voda je veoma hladna, ali itekako prija jer su temperature izuzetno visoke, čak i krajem septembra.

ADIYAMAN

Drugi veći grad koji obilazimo tokom ovog putovanja je Adiyaman, jedan od najbrže rastućih gradova u Turskoj. Za samo dvadeset godina udvostručio je svoje stanovništvo. Šetajući njegovim uličicama, imala sam osećaj kao da sam sa Tajlanda preko Jordana doputovala na Kubu. Kao u Bangkoku, ovde se lokalno stanovništvo prevozi porodično na skuterima (otac, majka, troje dece i televizor, bez preterivanja!). Na Havanu su me podsetile tezgice sa voćem postavljene svuda po gradu i deke koje sede ispred svojih dućana, piju čaj i igraju društvene igre. Arhitektura je slična kao u Jordanu, odnosno Bliskom istoku i arapskim zemljama. Ovo je Turska koju svi treba da upoznaju. Nesvakidašnje! Drugačije!

Antički grad Pirin

Nakon Adiyamana, obišle smo antički grad Pirin. Ulaz košta samo 10TL (malo više od 1 evro). Moja preporuka je da, pre nego što uđete na lokalitet, pogledate video u trajanju od 10ak minuta kako biste stekli utisak šta zapravo obilazite. Mi smo ga odgledale naravno uz čaj i priča je zaista veoma zanimljiva. Pirin potiče iz doba paleolita i bio je jedan od četiri glavna grada Komagenskog kraljevstva. Reč je o nekropoli, odnosno o mestu gde su se nekada u stenama sahranjivali ljudi. Pećine su godinama služile kao grobnice. Sada su prazne i može se ući unutra. Kada obilazim ovakva mesta, moja mašta radi punom parom. Uvek u glavi stvorim sliku kako je otprilike nekada sve izgledalo…

Usput, obišle smo i most “Cendere Koprusu” ,star oko 2000 godina. Izgrađen je u čast rimskog cara Septimija Severa. Radi očuvanja, zatvoren je za vozila. Ispod mosta nalazi se reka gde lokalci dolaze na kupanje. Ukoliko biste da izbegnete gužvu, dođite ovde radnim danima.

20k

Tog dana dobila sam 20 000 pratilaca na instagramu pa smo se bezuspešno vozile oko sat vremena po Adiyamanu u potrazi za balonima za slavlje (bila je nedelja).

Prošle godine u ovo vreme letovala sam sa mamom u Alanji. Iskreno, to je bio jako težak period u mom životu obzirom da sam završavala master za koji sam ubrzo nakon upisivanja shvatila da me ne zanima i da ne bih volela time da se bavim u životu. Takođe, nisam bila zaposlena, živela sam od poslednjih zaliha dolara koje sam zaradila prethodne godine radeći u Americi. Sa planovima za budućnost koji su “pali u vodu”. Na nuli. Sve ispočetka. Tada su me tešili kako se sve u životu dešava sa razlogom. Bilo mi je teško da poverujem u to. Društvene mreže bile su moj beg od realnosti koja mi se trenutno nije sviđala. Imala sam oko 3000 pratilaca i nisam znala ništa o digitalnom marketingu. Za mene je sve ovo bila igra u kojoj sam uživala. Na plaži, čitala sam knjigu “Uspeh što da ne”. Bio mi je zanimljiv princip “Ponašajte se kao da” pa sam odlučila da ga primenjujem narednih godinu dana. Shvatila sam koliko je uz rad i trud bitna i moć vizualizacije! Razlika u odnosu na prošlu godinu je ta što više nisam ona devojčica koja ne zna ništa o društvenim mrežama. Sada iza sebe imam nekoliko uspešnih saradnji sa svetski poznatim lancima hotela, a ovde sam doputovala na poziv “Turkish Airlines” u cilju promocije jugoistočnog dela Turske. Takođe, uspešno sam organizovala dva grupna putovanja (uskoro i treće). Ovo nisam napisala da bih se hvalila. Naprotiv! Napisala sam kako bih na sopstvenom primeru pokazala da SVE MOŽE i da bih svakog ko pročita ovaj putopis motivisala da sledi svoje snove. Sasvim je u redu ne znati kako. Bitno je početi, a ostalo će doći samo od sebe. Sreća prati hrabre! Život je jedan i treba ga živeti punim plućima.

Smeštaj u Adiyamanu

U Adiyamanu bile smo smeštene u “Garden Adiyaman Hotel”.

PLANINA BOGOVA-NEMRUT

Highlight našeg putovanja je definitivno Nemrut, planina Bogova. Lokalci kažu da su ovde najlepši izlasci i zalasci sunca. Ne greše. Mi biramo zalazak. Na nadmorskoj visini od 2150m smeštene su obezglavljene skulpture koje potiču iz perioda Komagenskog kraljevstva. Na svakoj napisano je ime Boga kog simbolizuje. Veruje se da je kralj Antioh I 62. godine pre nove ere sagradio groblje sa kolosalnim skulpturama koje su predstavljale njega, dva orla, dva lava i razna grčka i persijska proročanstva. Glave su im kasnije odvojene od tela. Lokalitet je otkriven u 19. veku, ali kraljev grob nikada nije pronađen, niti se zna kako su figure donete ovako visoko. Od 1987. godine nalazi se na UNESCO-voj listi Svetske baštine. Potpuno zasluženo!

Ukoliko odlučite da posetite Nemrut, obujte udobnu obuću i obavezno ponesite nešto toplije da obučete preko. Na vrhu je veoma hladno i jako duva vetar bez obzira na temperaturu (kada smo nas dve obišle Nemrut, napolju je bilo 40 stepeni celzijusa). Cena ulaznice košta 25TL i kupuje se u turističkom centru; zatim se vozi još nekih 2km do parkinga gde se ostavljaju kola i nastavlja peške. Mi smo se popele za pola sata.

ŠANLIURFA

Šanliurfa (Urfa) je treći grad gde smo prenoćile i najkonzervativniji koji smo posetile tokom putovanja po Mesopotamiji. Stekla sam utisak da su sve žene u Urfi pokrivene. Nas dve smo takođe, iz poštovanja, birale pristojniju garderobu. Po pitanju verskog turizma Urfa se nalazi odmah iza Jerusalima, Meke i Medine. Poznata je i kao “grad proroka” obzirom da su ovde živeli razni proroci poput Jovana, Ilije, Jakova i Avrama. Glavna atrakcija u Urfi je takozvano riblje jezero gde možete videti krupne ribe za koje se veruje da su svete.  Za samo 1TL moguće ih je nahraniti. Ovde smo imale dva najslađa lokalna vodiča, dečake od 11 i 13 godina, koji su nam prišli i zamolili da nas sprovedu kroz grad. Nažalost, takođe smo srele mnogo dece koja prose… Pre raskoši koja krasi centar grada, nalaze se nedovršene kuće koje na prvi pogled deluju napušteno, a zapravo se radi o naseljenim kućama…

Urfa je grad gde smo kupile najviše suvenira, od vina, pistaća, baklava, preko raznih začina do svilenih marama, magneta i posuđa… Nikad više suvenira nisam donela sa nekog putovanja! Na bazaru provele smo većinu dana. Šetajući uskim uličicama starog bazara, prateći opijajući miris kafe sa pistaćima, ušetale smo u Žadinu kuću u Marakešu. Tako je barem meni na prvi pogled izgledao preslatki kafić/restoran “Barutcu Hani Sanliurfa”. Poseta Urfi bila je, što bi se reklo, “kratka, ali slatka”. Put nas je dalje naveo u…

Smeštaj u Urfi

U Urfi bile smo smeštene u hotelu “Hilton Garden Inn” .

Hoteli u Turskoj sa oznakom “SAFE TOURISM” podrazumevaju ispunjenje niza mera koje su preduzete u vezi sa prevozom i smeštajem svih turskih državljana i međunarodnih posetilaca koji provode godišnji odmor u Turskoj, kao i zdravstvenog stanja gostiju i zaposlenih koji rade u turističkim objektima.

HARRAN

Harran. Nalazimo se 15km od granice sa Sirijom. Vozimo se u krug već 20 minuta u potrazi za parkingom. Presreće nas belo vozilo. “Dur, dur! (Stani!). Ja sam Ibrahim, arheolog sam po struci, a radim kao lokalni vodič u ovim krajevima. Devojke, tu sam za sve što vam je potrebno”, obratio nam se na odličnom engleskom što uopšte nije tipično za ove krajeve. Obično smo se sporazumevale sa lokalcima oslanjajući se na Naidin turski i “Google Translate”. Kasnije smo saznale da tečno govori čak sedam jezika.

Pratimo ga do prvog univerziteta na svetu. Napolju je 45 stepeni, njemu je hladno. Kaže da tokom leta, u julu i avgustu, obično bude oko 55 stepeni celzijusa svaki dan. Mi ispijamo već treću flašicu vode. Harran je star oko 6000 godina; odlikuju ga zanimljive kućice u obliku košnica. Rekao nam je da postoje dva slična mesta ovom u svetu i da se nalaze u Italiji i Siriji. Mi smo obišli kuću Ibrahimove porodice koju su podredili potrebama turista. Oni žive u blizini, u malo modernijoj kući. Ne dolazi im puno turista sa Balkana pa su se veoma obradovali kada su nas dve ugledali. Odmah su nam zavezali marame oko glave i obukli tradicionalne haljine. Dok se žalim na vrućinu, Ibrahim mi govori da njihove žene nose tri sloja odeće. Ove kućice izgrađene su pre 200, 300 godina, a temperatura unutar istih kreće se od 15 do 20 stepeni celzijusa. Na vrhu nalazi se otvor koji je nekada imao funkciju dimnjaka.

Ibrahim ima 10 braće i sestara. Mi smo upoznale samo jednu njegovu sestru jer su se ostale preselile u Evropu i nekoliko sestričina; jedna devojčica mi je prišla i podigla ruke ka gore kako bih je podigla. Ne moramo govoriti isti jezik, nekada je samo osmeh dovoljan. Njegov deda imao je 7 žena i 60 unučadi, a njegov tata imao je dve žene. Sa drugom tatinom ženom Ibrahimova porodica je nažalost izgubila kontakt jer ona trenutno živi u Siriji. Oni su poreklom iz Iraka i pričaju arapski. U ovim krajevima pretežno žive Arapi koji su pre 400 godina došli iz Iraka.

Iznajmljivanje haljina košta 10TL, a cene svilenih marama kreću se 50-100TL. Privatnu turu sa Ibrahimom platile smo ukupno 100TL.

GOBEKLI TEPE

Nakon Harrana stižemo do mesta koje menja do sada poznatu i ispisanu istoriju. Gobekli Tepe je najstariji hram na svetu (star oko 12 000 godina) koji je tek nedavno otkriven. Tada je Evropom vladao neolit (mlađe kameno doba), živelo se u pećinama, a poljoprivreda nije postojala. U 20. veku arheolozi iz SAD otkrili su ovo mesto, ali nisu mu puno pridavali na značaju. Trideset godina kasnije, nemački arheolog Klaus Schmidt otkrio je pravu vrednost hrama. Čine ga megaliti u obliku slova T, visine od 3 do 6 metara, teški nekoliko tona. Na njima naslikani su prikazi životinja koje su ljudi nekada lovili. Ulaz u hram naplaćuje se 45TL.

MARDIN

“Najslađe se ostavlja za kraj.” Grad koji mi se najviše svideo od svih koje smo obišle tokom ovog putovanja je Mardin. Zbog fascinantne arhitekture upoređuju ga sa Fesom u Maroku pa ga mnogi nazivaju “turski Fes”. Jedan je od najstarijih gradova u severnom delu Mesopotamije (naselja vode poreklo iz 4000 godine pre nove ere). Nekada davno, ovde su živeli Asirci, Hetiti, Vavilonci, Rimljani, Vizantijci… Danas je poznat po srebru, maslinovom ulju i sapunu, a takođe su i arapski začini ostavili veliki uticaj.

Deli se na dva dela: stari i novi Mardin koji je izgrađen pre samo 30 godina. U novi deo grada, po izgradnji, preselila se pretežno mlađa populacija, dok su oni stariji nastavili da žive u starom delu grada. Mi smo odabrale lutanje po uskim uličicama starog Mardina gde je snimana jedna od najpopularnijih turskih serija – “Sila”. Lokalno stanovništvo ne koristi automobile, već isključivo konje i magarce. Ovde možete videti stare zanatske radnje i berbernice, kao i prisustvovati pravljenju domaćih peciva na sred bazara. “Grad sunca”. Kuće su na dva sprata i sagrađene su tako da ne zaklanjaju jedna drugu. Krečnjak koji se koristio za njihovu izgradnju, leti ih drži hladnim, a zimi toplim.

Najveći utisak na mene ostavila je starija žena koja nas je pozvala u svoju skromnu kuću. Nažalost, zbog pandemije, dosta znamenitosti u Mardinu trenutno je zatvoreno za turističke posete. Ona je videla da smo “poljubile nekoliko vrata” pa nas je pozvala u svoj dom kako bismo bar malo stekle utisak kako izgleda život u starom delu grada. Takođe, poklonila nam je dve crvene narukvice za sreću. Rekla nam je da smo veoma lepe i da treba da se čuvamo uroka… Oni ovde veruju u to. Posebnu pažnju privukao mi je krevet u dvorištu. Objašnjeno mi je da oni tu spavaju leti kako bi posmatrali zvezde na otvorenom nebu. “Ovi ljudi znaju da uživaju” pomislila sam…

Za svojih 25 godina obišla sam 36 različitih država. Upoznala sam divne ljude širom sveta, ali nigde me nisu ugostili tako lepo kao u Mardinu, čak je jedan od menadžera hotela u kom smo odsele svoj slobodan dan proveo u ulozi lokalnog vodiča meni i Naidi kroz Mardin. Na trenutke mi je čak bilo neprijatno koliko su svi ljubazni.

Lepi kafići/restorani u Mardinu

“Doboo Restaurant” – Moja preporuka je da ovde dođete na večeru i uživate u nestvarnom pogledu na Mardin i zalazak sunca koji se pruža sa terase restorana.

“Siras Suryani Sarapcilik” – Obavezno svratite na degustaciju vina. Mi smo takođe kupile po flašu belog i crnog vina jer su cene izuzetno povoljne.

Smeštaj u Mardinu

U Mardinu bile smo smeštene u hotelu “Hilton Garden Inn”, jednom od lepših hotela u kom sam imala priliku da odsednem do sada.

Antički grad DARA

Da li ste znali da imam svoj grad u Turskoj? Šalu na stranu, nekada davno, u dalekoj Mesopotamiji postojao je grad Dara koji je bio njen administrativni i vojni centar. Blizina vode u velikoj meri olakšavala mu je tu ulogu. Pre nego što su zvanično prihvatili hrišćanstvo, stanovnici Dare bili su Pagani.

Kako smo to jutro vratile auto, uzele smo taxi iz Mardina do Dare (vožnju u oba smera platile smo 250TL). Taksista se, naravno, ponudio da nam bude lokalni vodič. Ono što me je najviše začudilo je da se ovde ne naplaćuje ulaz. U Dari pronađene su tri različite vrste grobnica. Jedne su korišćene u 6. veku, druge od 6. do 8. veka, a treće u periodu između 8. i 14. veka. Grad je uništen u 13. veku, a pronađen u 18. Međutim, ljudske kosti su otkrivene tek 2009. godine. Koliko sam mogla da primetim, veoma dobro su očuvane.

ZAŠTO PUTUJEM?

Neću da lažem. Volim da sam sređena; da nosim duge, šarene haljine i pink ruž na usnama. Volim i srebrni nakit, posebno kada pocrnim. Valjda smo mi žene takve… Opet, kada ostarim, neće mi ostati u sećanju štiklice, suknjice, torbice, parfemi…

Pamtiću mesta koja sam obišla i ljude koje sam upoznala na tom putu. Pamtiću začuđene face lokalaca kada sam im rekla da sam plivala u Eufratu. Oni idu na to krstarenje obučeni i retko ko pliva tamo. Pamtiću kako nas je Ibrahim presreo dok smo beznadežno lutale Harranom u potrazi za parkingom i priče o 60 unučadi njegovog dede. Pamtiću prvi susret sa planinom Bogova i pola sata slikanja selfija sa grupom starijih Turaka dok jedna fotografija ne ispadne dobra. Neobična sam im. Boja moje kose i boja mojih očiju. Oni žive u malom selu i nemaju puno dodira sa turistima. Pamtiću ukus baklave i kafe sa pistaćima. Kako me je jedna baka pozvala u svoj skromni dom i poklonila crvenu narukvicu za sreću. Male bazare i tople osmehe. Pamtiću lutanje ulicama Mardina u potrazi za glumcima iz serije “Atiye” i kako sam u sred snimanja scene iz restorana preko puta viknula “Atiye”, a snimatelj mi rekao “Sus” (u prevodu začepi). Ja sam takođe prodavcu rekla “Sus” kada sam htela da kupim vodu (na turskom su). Pamtiću svoje i Naidino pevanje turskih pesama u kolima i krave pored puta. Pejzaže koji kao da nisu sa ove planete… Pamtiću i čaj koji sam popila na večeri sa menadžerima “Hilton” hotela kao njihov “special guest” i priču o turskoj ekonomiji. Šetnje po antičkim gradovima i mostovima…

Novac uložen u putovanja je ubedljivo najbolja investicija. Daće Bog da obiđem ceo svet. Na dobrom sam putu. Materijalne stvari su prolazne, ovo su iskustva koja se pamte i prepričavaju. Za ovo vredi živeti!

ŠTA JOŠ OBIĆI PORED NAVEDENOG?

Diyarbakir

PERIOD PUTOVANJA

Septembar 2020. godine

KAMERA

IPhone 11 Pro Max

INSTAGRAM

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, možete me kontaktirati, a ja ću se potruditi da Vam odgovorim u najkraćem roku.

Ako vam je ovaj putopis bio koristan, podelite ga sa prijateljima koji planiraju putovanje u Mesopotamiju i sa svima onima koji uživaju čitajući priče sa putovanja. Hvala unapred! Vaša Dalinda.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *