Kućice od čokolade – ALZAS

Kao dete, obožavala sam da gledam Diznijeve crtaće i odbrojavala sam dane do vikenda jer smo tada iznajmljivali kasete iz video kluba. Kući sam imala svoju kolekciju crtanih filmova od kojih su mi bili omiljeni “Maza i Lunja” i “Mačke iz visokog društva.” Kada sam naučila da čitam, tražila sam od mojih da mi kupuju bajke i slikovnice. Zamišljala sam sebe kao heroinu iz “Uspavana lepotica” i “Snežana i sedam patuljaka.” Dete u meni će se uvek pre obradovati plišanom medi i zeki nego bilo kom komadu odeće ili nakita. Ne znam kojim rečima bih opisala osećaj sreće kada sam otkrila bajkovitu francusku regiju Alzas.

AVIONSKE KARTE

Jedna od jeftinijih opcija je leteti iz Beograda do Bazela (Švajcarska) preko avio kompanije Wizz Air.

Ova regija možda nije najpopularnija, ali po meni je najlepša u Francuskoj. Nalazi se na severoistoku države i graniči se sa Nemačkom i Švajcarskom. Poznata je po proizvodnji vina, a 80% njene površine zauzimaju vinogradi. Prvi grad regije Alzas koji sam posetila bio je Kolmar.

KOLMAR

Kolmar je rodni grad Frederika Bartodlija, arhitekte koji je dizajnirao Kip slobode. U 19. veku Francuzi su ga poklonili Sjedinjenim Američkim Državama. Na samom ulazu u grad nalazi se replika ove statue postavljena u Bartodlijevu čast.

“Zaspala sam i probudila sam se u nekoj Diznijevoj bajci” bila je prva pomisao kada sam kročila na šarene ulice Kolmara. Naizgled, svaka kuća bila je ista, a opet različita. Druge boje, sa posebnom dekoracijom.

“Pored mene užurbano prolazi Pepeljuga bez cipelice dok joj put preseca Aladin na predivnom, šarenom ćilimu. Zaljubljeni Maza i Lunja dele poslednji zalogaj ukusne paste dok Zvončica posipa svoj magični prah kako bi ovaj bajkoviti gradić bio još čarobniji.” Osećam se kao Alisa u Zemlji čuda.

Za Kolmar mnogi kažu da je najlepši grad u Francuskoj. Ima bogatu istoriju koja datira iz 9. veka kada je bio deo Svetog Rimskog Carstva. Tokom istorije vladari su se smenjivali, a nakon Drugog svetskog rata pripao je Francuskoj. Zvaničan jezik je francuski, ali zbog neposredne blizine Nemačke, razume se i nemački. Stariji spominju alzaški. Ono što mi je bilo pomalo razočarajuće je da nijedan Francuz, sem konobara u restoranu, nije hteo da priča engleski. Kada ih pitate nešto na engleskom, odgovore vam na francuskom.

Lokalci kažu da je regiju Alzas najlepše posetiti za vreme novogodišnjih i božićnih praznika kada se ovde doseljavaju Deda Mraz i Rudolf, ali svoju čar ne gubi ni tokom proleća, kao ni za vreme uskršnjih praznika. Mi smo posetile Kolmar u aprilu ove godine za katolički Uskrs i uverile smo se u impozantnost bogate rasvete po kojoj je poznat. Na svakom koraku mogu se pronaći šarena, uskršnja jaja, plišane igračke i razni kolači u obliku Uskršnjeg zeke.

Za vreme praznika, kako novogodišnjih tako i uskršnjih, na kućama, uličnom osvetljenju i u dvorištima nalazi se preko 900 različitih izvora svetlosti. U “light show-u” smenjuju se četiri boje: zelena, plava, bela i boja ćilibara koja predstavlja boju regije Alzas. Svaka kuća sija, a njene fasade kao da su iscrtane čarobnom četkicom. Na trenutak sam se osetila kao protagonista nekog američkog filma. Ovo nije obična rasveta koju možete videti u ostalim evropskim gradovima. Kolmar je prvi grad u Francuskoj koji je 1997. godine dobio nagradu Akademije umetnosti za neobičnu rasvetu.

Nezaobilazan deo pri poseti Kolmara je “La Petite Venise” (“Mala Venecija”) deo grada poznat po starim ribarskim kolibama i kanalima. Šarene kućice se nalaze odmah pored vode, sa obe strane reke. Svaka od njih je ukrašena cvetnim aranžmanima i raznim drugim ukrasima koji su zakačeni po prozorima i nadstrešnicama. U blizini Male Venecije nalazi se pristanište gde je smeštena riblja pijaca. Prodavci svoje proizvode donose direktno iz čamaca. Miris sveže ribe, voća i povrća preovlađuje pijačnim štandovima. Četvrtak je dan za odlazak na pijacu. Kada je lepo vreme, možete se provozati čamcem po prelepim kanalima reke Lauh i na trenutak se osetiti kao da ste otputovali u Veneciju.

Kolmar je drugi grad u Francuskoj sa najmanjom količinom padavina. Povoljni vremenski uslovi i ušuškanost u srcu vinske regije, učinili su ga prestonicom alzaškog vina. Čuvena su bela vina slatkog ukusa. Najpoznatije jelo je “tarte flambe” tradicionalno jelo regije Alzas slično pici, samo sa tanjim koricama. U pekarama se jednako mogu pronaći francuski kroasani i nemačke perece. Kolmar predstavlja pravi mali raj za ljubitelje slatkiša obzirom da se isti prodaju na svakom uglu ovog bajkovitog gradića. Fasade deluju kao da su napravljene od čokolade. Na tezgama prodaju se razne vrste bombona, kolača i vafla. Jedni su u obliku minjona, a drugi u obliku srca prekriveni jagodama i malinama. Prodavci u prodavnicama će vas ljubazno ponuditi bombonama čak i ako ste samo ušli da razgledate, bez namere da kupite neki slatkiš. Magija je prisutna u svakom delu grada, čak i u onom najzabačenijem. Ulicama se prostire miris vanile, cimeta i čokolade. Tu su i čuveni francuski makaroni roze, plave, žute i zelene boje. Odlučila sam se za vafl sa obližnje tezge sa čokoladnim prelivom, smartis bombonama i jagodama, a prodavačica definitivno nije štedela kada su u pitanju dodaci.

Kolmar je jedan je od onih gradova u čijim malim, slatkim ulicama poželite da se izgubite. Srećna sam i zahvalna što ovakva mesta i dalje postoje. Posebna mesta koja bude ono najlepše u nama i vraćaju u detinjstvo. Čarobna mesta u kojima se neguje i održava praznični duh i koja nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Kada mi se jako svidi neka država, javi se želja za obilaskom što više njenih lepota, pa joj se rado vratim i posetim novi grad unutar iste. Nakon posete Kolmara u aprilu, usledio je obilazak Strasbura i Eguisheima u avgustu.

STRASBUR

U Strasburu se nalazi sedište Evropskog parlamenta, Saveta Evrope i Suda za ljudska prava. Nazivaju ga i prestonicom Evropske Unije. Pročitavši ovaj podatak na internetu, kroz glavu su mi prolazile slike grada sa visokim zgradama, bez zelenila, bez duše. Grada u kome svi žure na posao, gde restorani služe samo za poslovne ručkove i sastanke. Grada bez atrakcija. Hladnog grada. Ispostavilo se da je Strasbur neuporedivo više od onoga što sam zamišljala. Nekoliko sati provedenih u najvećem gradu francuske regije Alzas bila su dovoljna da me očara.

Jednako je živ i lep kao Barselona i Lisabon. Kao i celu regiju Alzas, krase ga šarene fasade kuća pored reke, kaldrmisane ulice, mostići ukrašeni roze i ljubičastim cvećem, cvrkut ptica i miris prirode. Strasbur je topao, romantičan i gostoljubiv grad koji odiše pozitivnom energijom. Tome doprinosi sve veći broj mladih na godišnjem nivou koji se odlučuju za studiranje ovde, pa ga mnogi nazivaju i “studentski grad.” Centar grada nalazi se pod zaštitom UNESCO-a i to je bio prvi put da se ceo centar nekog grada našao na ovoj listi. Ako mene pitate, potpuno zasluženo.

Na trenutak sam zastala, osvrnula se oko sebe i pomislila “Kakav grad.” Oduvek sam pričala da mi je Barselona najlepši grad u Evropi, zatim sam posetila Lisabon, a sada i Strasbur. Lista omiljenih evropskih gradova se povećava iz dana u dan.

Šetajući Strasburom videla sam magnete i plišane igračke u obliku roda, a na strasburškoj katedrali primetila sam motive koji podsećaju na njihov lik. Na krošnjama drveća mogu se pronaći mnogobrojna gnezda. Pomislila sam da sigurno postoji neki istorijski događaj vezan za rode i ovaj grad. Istražujući, otkrila sam da su rode simbol regije Alzas. Za njih se kaže da nikada ne napuštaju Strasbur. Zašto? Pre trideset godina broj roda u ovoj regiji je naglo opao pa su gradske vlasti osmislile program zaštite. Gnezda roda se prekrivaju mrežicom i na taj način se kod mladunčadi do godinu dana sprečava želja za migracijom.

Obilazak alzaške prestonice najbolje je započeti šetnjom kroz “La Petite France” (“Mala Francuska”) gde su uz reku smešteni kafići, restorani i prodavnice. Šarene fasade kuća u kojima su živeli i radili ribari i kožari podsećaju na nemačke kućice jer je Strasbur kroz istoriju dugo bio pod vlašću Nemaca. Njihovi kosi krovovi nekada su pokrivali štale u kojima su zanatlije sušile kožu.

Dok šetate, pogled će vam mamiti nestvarno lepa “ružičasta katedrala” Notr Dam koja je nekada bila najveća, a danas je šesta po veličini crkva u svetu. Poznata je i po astronomskom satu sa mehanizmom iz 19. veka. Nažalost, ovog puta nisam imala vremena da se popnem do njenog vrha do kog vode 332 stepenika, ali videla sam slike grada nastale sa krova katedrale; pogled je spektakularan pa ako ostajete duže u Strasburu ne propustite priliku da ga vidite iz malo drugačije perspektive.

Jedan savet ukoliko dolazite kolima. Parkirajte se izvan centra grada, a do grada dođite gradskim prevozom. Parking mesto je jako teško pronaći, čak i u garažama. U zoni u centru najduže što smete da ostanete je dva i po sata (4, 30e). Kod sebe uvek imajte sitan novac jer većina aparata za plaćanje parkinga ne prima papirne novčanice i kartice.

Mnogobrojne turističke agencije nude aranžmane koji obuhvataju obilazak većih gradova regije Alzas, Strasbura i Kolmara, ali alzaška sela su takođe vredna posete. Ona su više puta proglašavana najlepšim selima u Francuskoj. Kuće podsećaju na kućice od čokolade iz bajke “Ivica i Marica”, a svaki prilaz domaćinstvu je lepši od prethodnog. Na jednim vratima nalaze se figure patuljaka, na drugim pečurke, a na trećim šarena rasveta.

EGUISHEIM

Mama, sestra i ja smo posetile selo Eguisheim, poznato i kao “mesto rođenja alzaških vinograda” koje je udaljeno 80 kilometara od Strasbura. Jednako lepa sela regije Alzas su i Rikvir i Kajzerbeg. Koje god odlučite da posetite, nećete pogrešiti. Svima nam je u životu potrebno malo magije. Zar ne?

ŠTA JOŠ OBIĆI PORED NAVEDENOG?

Sela Rikvir i Kajzerbeg.

PERIOD PUTOVANJA

April/Avgust 2019. godine

KAMERA

Huawei P20 Pro

INSTAGRAM

Ako vam je ovaj putopis bio koristan, podelite ga sa prijateljima koji planiraju putovanje u Francusku i sa svima onima koji uživaju čitajući priče sa putovanja. Hvala unapred! Vaša Dalinda.

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, možete me kontaktirati, a ja ću se potruditi da Vam odgovorim u najkraćem roku.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *