Na granici između Meksika i Sjedinjenih Američkih Država – SAN DIEGO

Kalifornija. Prvi put sam se susrela sa njenom lepotom u filmu „Billboard Dad“ gde glume bliznakinje Olsen. Dan danas, one su moje dve omiljene glumice i najveći idoli iz detinjstva. Odrastajući uz mnogobrojne američke tinejdžerske komedije, potajno sam maštala o poseti Kaliforniji. Nekoliko godina kasnije, zahvaljujući „Work&Travel“ programu i četvoromesečnom radu na Aljasci, želja mi se ostvarila. Posetila sam je. Sada imam novu želju. Želim da ostatak svog života provedem živeći u Kaliforniji.

Kalifornija. Tamo gde sa prozora kuće vidite visoke palme. Tamo gde je nebo roze boje. Tamo gde su snimani najpoznatiji holivudski filmovi. Tamo gde je rođena Barbie lutka i ideja o McDonald’s restoranima. Tamo gde postoje neki čudni zakoni poput „Ne smete jesti pomorandže u kadi“ i „Ne smete lizati žabu.“

Država nestvarnih prirodnih lepota, nacionalnih parkova… Država bogate istorije koju su prvobitno nastanjivala indijanska plemena. Prva država za koju sam rekla „Ovde bih mogla da živim.“ Ne na neki određeni period, već zauvek. Mnoge države su mi se svidele i uvek ću im se rado vratiti. Nažalost, većina njih nije idealna za život. Možda nije ni Kalifornija, ali bih volela sama da se uverim u to. Nikad se ne zna šta sa sobom novi dan donosi.

AVIONSKE KARTE I SMEŠTAJ

Smeštaj smo pronašli preko sajta Airbnb. I u Kaliforniji i na Havajima iznajmili smo samo sobu sa privatnim kupatilom. Cene apartmana, stanova i hotela su zaista paprene. Naravno, ukoliko putuje više osoba, isplativije je iznajmiti ceo stan ili kuću jer se u tom slučaju troškovi dele na nekoliko delova. To je bio baš plan za Njujork. Za pretraživanje najpovoljnijih avionskih karata tokom ovog, kao i na većini ostalih putovanja, koristimo sajt Skyscanner. Preko Skyscanner-a možete da kupite karte i to nekada bude jeftinija opcija. Ja obično ovde samo pretražim najpovoljnije karte pa ih kupim direktno na sajtu avio kompanije.

VIZA

Državljanima Republike Srbije za posetu Sjedinjenim Američkim Državama potrebna je viza. Iskreno, nije baš najlakše dobiti je, ali isto tako nije ni nemoguće! Nakon povratka iz Amerike, odobrena mi je američka turistička viza na 10 godina. Nešto više o tome pisala sam u putopisu sa Aljaske. Sve ostale informacije možete pronaći na sajtu ambasade Sjedinjenih Američkih Država.

01.10.2018. Prva stanica na našoj „California tour“ predviđenoj da traje 17 dana bio je San Diego. Iskreno, jedva sam čekala da posetim Diznilend u Los Anđelesu pa smo se dogovorili da poseta San Diegu bude kratka, ali slatka. Obići ćemo Zoološki vrt zbog kog smo prvobitno došli ovde i još par stvari na koje usput naiđemo. Da nije sve onako kako isplaniramo, uverila sam se još jednom.

Sleteli smo u San Diego u kasnim popodnevnim časovima i odmah smo se uputili ka downtown-u (centar grada) kako bismo pronašli kozmetički salon za mene i restoran za mog dečka. Prvi utisak grada: visoke zgrade, dosta beskućnika, preskup parking (1 sat – 10 američkih dolara), više Meksikanaca nego Amerikanaca, većina ulica nosi španske nazive. Kasnije sam saznala da to nije ništa neobično jer je i sam grad dobio ime po španskom svecu. Nije mi se svideo. Bila sam srećna što ćemo ovde provesti samo nekoliko dana.

U restoranu u kom smo ručali, upoznali smo jednu devojku poreklom iz Srbije. Tokom razgovora sa njom saznali smo da je igrala lutriju i osvojila čuvenu „green card.“ Nakon toga, odlučila je da se preseli u San Diego. Dala nam je dosta korisnih saveta u vezi sa tim šta treba posetiti u San Diegu. Odlučili smo da ovom predivnom gradu, smeštenom na samoj granici sa Meksikom, pružimo šansu da nas osvoji. Nismo se pokajali. Osvojio nas je prvim roze zalaskom sunca. Zauvek.

Za obilazak Kalifornije najbolje je iznajmiti kola. Mi smo ih iznajmili preko “Turo” aplikacije jer su cene dosta povoljnije u odnosu na “Rent a car” agencije. Šta je “Turo?” U Americi većina stanovnika poseduje dva automobila. Onaj koji ne koriste toliko često iznajmljuju turistima preko ove aplikacije. Nisam sigurna da li se “Turo” koristi u Evropi. Ako živite i radite po američkim standardima, ništa vam neće biti toliko skupo. Ukoliko dolazite turistički iz Evrope, pripremite se na jače cene smeštaja, izleta, hrane… svega!

Prvo jutro u San Diegu. Odvezli smo se do La Jolla, elitnog predgrađa udaljenog oko 40 minuta vožnje od samog centra grada. Ako ovde dolazite kolima, pazite kako i gde se parkirate. Mi smo se parkirali regularno na parking mestu u ulici. Jedan stariji gospodin nam je prišao i rekao da moramo da se preparkiramo. Naš auto nije bio parkiran u istom smeru kao ostali automobili. La Jolla je jako poznato i popularno predgrađe. Drži do svog imidža, a naš auto narušavao je izgled ulice. Za “loše” parkiranje mogu se platiti kazne u iznosu od 300 američkih dolara.

Zahvalili smo se na informaciji, preparkirali kola i krenuli u obilazak. Turisti najviše dolaze u La Jolla kako bi videli foke i morske lavove. Tokom zimskog perioda, oni izlaze na obalu. Druže se, igraju, sunčaju i razmnožavaju. Prelep je osećaj posmatrati ih u svom prirodnom staništu, na samo nekoliko metara udaljenosti.

Ne budite kao ja! Silazak na plažu je strogo zabranjen jer se tako izlažete životnoj opasnosti. Koliko god pitomo i nevino deluju, ipak se radi o divljim životinjama. Toliko sam bila srećna što sam ih videla da sam ne razmišljajući potrčala ka njima. Tek kasnije sam spazila znak upozorenja, a kako je bilo rano ujutru, na plaži još uvek nije bilo čuvara. Foke i morski lavovi u ovoj oblasti navikli su na ljude i često se desi da zalutaju u neki od obližnjih kafića na obali.

San Diego nekada je pripadao Meksiku, a granični prelaz između San Diega i Meksika važi za jedan od najprometnijih graničnih prelaza na svetu. U to koliko američke vlasti rade na tome da onemoguće Meksikancima ulazak u državu, imali smo priliku i sami da se uverimo.

Odvezli smo se na poluostrvo Koronado kako bismo uživali u prelepoj, peščanoj plaži i nestvarnom zalasku sunca. Koronado je postao popularan nakon filma “Neki to vole vruće” gde glumi Merlin Monro. Kupili smo piće i grickalice i napravili mali piknik na plaži. Nebo je menjalo boje. Na trenutak bilo je roze, a zatim narandžasto… Na kraju, ipak je preovladala žuta boja! Mir. Tišina. Zvuk talasa.

Kako je sunce polako zalazilo za oblake, tako su ljudi odlazili sa plaže. U jednom trenutku, na plaži ostali smo samo nas dvoje. Kasnije, pridružio nam se jedan stariji par. Rekla bih da žive u blizini jer su bili opušteno obučeni i šetali svog ljubimca. Nije nam ni palo na pamet da se nešto dešava.

Odjednom, mir i tišinu zamenila je buka sirena. Čuvari iz obalske straže su na svojim brodovima upalili duga svetla, a helikopteri su obletali oko plaže upozoravajući nas da se sklonimo. Čak su nam i pretili da će nas privesti ukoliko to ne učinimo. Scena kao iz filma. Preko puta ove plaže nalazi se Tihuana (Meksiko). Kasnije su nam objasnili da Meksikanci svakodnevno pokušavaju ilegalno da pređu u Sjedinjene Američke Države (vodenim putem) i zbog toga je zabranjeno biti uveče na plažama i kontrole su povećane.

Malo uplašeni, pokupili smo svoje stvari i otišli do “Gaslamp Quarter” na večeru. Gaslamp Quarter je naziv za sam centar grada ili kako bi Amerikanci rekli, downtown. U njemu se nalazi veliki broj solitera, restorana, muzeja, galerija, rooftopova, a predstavlja i najbolje mesto za noćne izlaske. Ime je dobio po gasnim lampama koje su korišćene krajem 19. i početkom 20. veka.

Zoološki vrt u San Diegu jedan je od najstarijih na svetu. Takođe, važi za najposećeniji zoološki vrt u Americi. U njemu se nalazi preko 3500 životinja. One su smeštene u velikim prostorima. Ispred većine, postavljen je radnik čiji zadatak, pored brige o životinjama, podrazumeva i deljenje korisnih i zanimljivih informacija turistima.

Zoološki vrt je u okviru Balboa parka i prostire se na 40 hektara. Za obilazak potrebna su dva cela dana. Nažalost, mi nismo imali toliko vremena. Na samom ulazu kupili smo karte za autobus koji nam je olakšao obilazak. Vožnja traje oko 45 minuta, a u cenu karte uračunate su i usluge turističkog vodiča. Saznali smo dosta zanimljivosti o životinjama, ali i stekli bolji utisak o veličini samog vrta. Ovde se takođe mogu videti fosili izumrlih životinja. Zadržali smo se deset sati, a bez mape teško bismo se snašli.

Najviše sam se obradovala flamingosima, pandi i koali obzirom da su to životinje koje nisam često imala priliku da vidim u zoološkim vrtovima u Evropi. Imali smo sreću da “uhvatimo” koalu dok je budna jer ove životinje većinu svog života provedu spavajući. Da bismo videli pandu, čekali smo u redu malo duže od sat vremena, ali isplatilo se. Prvi put sam videla pandu uživo, na samo par metara udaljenosti. Malo je reći da sam bila presrećna. Ne mogu da verujem da ih je ostalo tako malo na svetu. Srce mi se slama od same pomisli da su ovako lepa i pitoma bića na ivici egzistencije.

Koferi spakovani. Apartman odjavljen. Mi spremni. LA here we come! Finally! Pre puta, svratili smo na doručak u restoran “Family House of Pancakes.” Ne postoji bolje mesto u San Diegu za doručak. Potpisujem! Po nazivu samog restorana, zaključila sam da je najbolje naručiti palačinke. Nisam se pokajala. To su bile ubedljivo najbolje palačinke koje sam ikada probala.

Dok smo plaćali račun, spomenula sam LA. Konobarica me je čula i posavetovala nas da krenemo tek uveče. Tokom dana, velike su gužve na auto putu i putovali bismo sigurno 3 sata duže od predviđenog. Obzirom da je Los Anđeles od San Diega udaljen samo sat vremena vožnje, bilo bi grupo voziti se duže. Tako smo završili u “Sea World.”

Družili smo se sa raznim šarenim ribicama, fokama, ajkulama, delfinima, pingvinima… Videli smo orku kita ubicu. Hranili raže i flamingose. Još jednom sam se uverila da se najlepše stvari dešavaju neplanirano.

Kupila sam hranu za raže, prošla mini obuku kako da ih hranim (hranu treba držati između srednjeg prsta i kažiprsta), pa sam trčećim korakom otišla do bazena. Prvi put mi se ukazala prilika da im priđem blizu i da ih pomazim. Deca ovde svakodnevno hrane raže. One su navikle na ljude tako da će vam same prići čim stavite ruku u bazen. Dok ih hranite, jako vas golicaju. Golicanje kod mene izaziva smeh pa sam provela sat vremena smejući se. Jedna raža je čak pokušala da pojede moju GoPro kameru kada sam pokušala da je snimim ispod vode.

Ulaz u “SeaWorld” naplaćuje se 90 američkih dolara po osobi, a ukoliko u toku dana odlučite da napustite park, ne zaboravite da tražite da vam stave pečat na ruku kako biste mogli da se vratite.

Stanovnici San Diega često kažu “Njujorčani imaju Central park, mi imamo Balboa park.” Verujem im na reč jer Balboa park one koji ga posete svakako ne ostavlja ravnodušnim.

Dobio je naziv po Vasku Njunjezu Balboi, prvom Evropljaninu koji je video Pacifik. Predstavlja pravu oazu mira i zelenila i idealno mesto za beg od užurbanosti grada. Dečica trčkaraju po sveže pokošenoj travi. Zaljubljeni prave male, slatke piknike, dok se oni malo stariji odlučuju za posetu nekom od mnogobrojnih muzeja u okviru parka. Takođe, ovde se nalaze jedne od najvećih orgulja na otvorenom prostoru.

Priču o San Diegu ne mogu da završim dok ne napišem nešto više o “Dia de los muertos” (Dan mrtvih). U pitanju je meksički praznik koji se obeležava 1. i 2. novembra. Prema verovanju, tih dana otvaraju se vrata neba i duše mrtvih vraćaju se na zemlju. Prvi dan posvećen je deci koja su preminula, odnosno “angelitos” (malim anđelima), a drugi dan odraslima. Ukrašavaju se njihovi grobovi. Meksikanci pripremaju veliku gozbu jer se veruje da tada živi i preminuli ručaju zajedno. Najpoznatije jelo je “pan de los muertos” (hleb pokojnika), a lobanje predstavljaju simbol praznika. Slavi se u Meksiku i u pojedinim delovima Sjedinjenih Američkih Država uključujući i San Diego. Kako smo mi San Diego posetili u oktobru, imali smo priliku da vidimo kako se Meksikanci koji ovde žive pripremaju za svoj najznačajniji praznik.

ŠTA JOŠ OBIĆI PORED NAVEDENOG?

Old town (stari grad)

PERIOD PUTOVANJA

Oktobar 2018. godine

KAMERA

Huawei P20 Pro

INSTAGRAM

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, možete me kontaktirati, a ja ću se potruditi da Vam odgovorim u najkraćem roku.

Ako vam je ovaj putopis bio koristan, podelite ga sa prijateljima koji planiraju putovanje u Kaliforniju i sa svima onima koji uživaju čitajući priče sa putovanja. Hvala unapred! Vaša Dalinda.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *