Produženi vikendi u BOSNI I HERCEGOVINI

Priču o Bosni i Hercegovini započinjem malo južnije. Lokalci često u šali kažu da je Hercegovina njihova Kalifornija. More je u neposrednoj blizini, a vreme je uvek za nijansu toplije u odnosu na ostatak države. Vodopad Kravica. Po sloganu, oaza u kamenu. Nalazi se pod zaštitom države kao prirodna retkost. Visok je 28m, a širok 150m. Zapravo, radi se o nekoliko vodopada, ali svi pričaju o njima u jednini i kažu vodopad Kravica/Kravice. Većini lokalaca je upravo ovo najlepše mesto u celoj državi. Udaljen je od Mostara oko 40km i po meni, predstavlja idealnu destinaciju za jednodnevni izlet, opuštanje i rashlađivanje tokom vrelih, letnjih dana. Kao i mnogi delovi u Srbiji, ovo zelenilo podsetilo me je na azijske zemlje i pomislila sam kako je velika šteta jer se na našem Balkanu ne ulaže dovoljno u turizam. Zaista imamo mnogo toga da ponudimo.

Plaža nije baš najbolje uređena, ima dosta sitnih kamenčića i nema ležaljki pa je najbolje da ponesete svoje peškire. Voda je hladnjikava, a spremite se i za druženje sa mnogobrojnim ribicama. Možda bi bilo tačnije ako kažem ribama jer su neke zaista velike. Često ih dečica hrane hlebom iz obližnjeg restorana pa imate priliku da zaplivate sa jatom riba baš kao na letovanju tokom snorklinga, samo je ovde potpuno besplatno.

Ulaz se naplaćuje 10 maraka (oko 5 evra) po osobi ukoliko ste lokalac, a 20 maraka (oko 10 evra) ukoliko ste turista. Ako ipak odlučite da se ne kupate, možete se provozati čamcem (vožnja se naplaćuje 10 maraka po osobi). Ne pamtim kada me je poslednji put neko mesto ovoliko oduševilo. Sam put od Sarajeva do vodopada je prelep; nestvarno plavetnilo Neretve, palme i gradići koji podsećaju na primorske.

Za kraj našeg jednodevnog izleta, svratili smo na ručali smo na vrelu Bune i obišli Mostar koji je poznat po svom Starom mostu iz 16. veka koji se nalazi na Uneskovoj listi Svetske baštine. Tokom rata nažalost je srušen, a zatim je rekonstruisan i ponovo svečano otvoren 2004. godine. Svake godine, tokom letnje sezone, sa ovog mosta se održava takmičenje u tradicionalnim skokovima. Mostar takođe važi za jedan od najtoplijih gradova u Bosni i Hercegovini.

A sada da se vratimo na prvobitni razlog moje posete Bosni i Hercegovini. Sarajevo. Grad koji kupi svakoga ko ga poseti. Grad sa dušom koji odiše toplotom. Povezujem ga sa Čolom, ćevapima i burekom. Dobro, takođe i sa baklavama, lokumom i bosanskom kafom (kahvom). Verovali ili ne, prvi put sam u Bosni i Hercegovini… U stanju sam da pređem 10 000km kako bih došla do željene destinacije, a toliko lepote mi se nalazi na dohvat ruke…

Prvi susret sa Baščaršijom podsetio me je na flm “Zona Zamfirova”, tačnije na neki 19. vek na samom jugu Srbije. Najlepše fotografije nastaju ispred Sebilja sa golubovima, samo imajte u vidu da su ovde golubovi malo agresivniji u odnosu na one ispred Duoma u Milanu. Ukoliko želite da ih nahranite, izdvojte jednu marku i budite spremi da vam sleti bar 10 njih na ruke. Sebilj je drvena fontana izgrađena u 18. veku i važi za jednu od najznačajnijih građevina Baščaršije. Kasnije, osećaj je bio kao da koračam po Kapali čaršiji u Istanbulu, biram suvenire. Ništa čudno jer je Sarajevo nekada bio najveći i najvažniji grad Osmanskog carstva nakon Istanbula.

Duh orijenta. Tamo gde se susreću istok i zapad. Definitivno je jedan od najzanimljivijih evropskih glavnih gradova obzirom da se, tokom istorije, nalazio u sastavu čak 8 različitih država. Kada bih morala da ga opišem u jednoj reči, to bi bila raznolikost. Verska i kulturna. U jednoj ulici možete videti pravoslavne crkve, sinagoge i džamije, čuti pozdrave “Đe si brate?” i “Salam aleikum”… Pored preukusne hrane i ljubaznošću lokalaca, to je ono što me je kupilo. Možda smo različite religije, možda ne govorimo isti jezik, možda imamo drugačiju boju kože, ali svi pripadamo jednoj ljudskoj rasi!

SMEŠTAJ

Tokom boravka u Sarajevu, bili smo smešteni u “Swissotel Sarajevo”, najluksuznijem hotelu ne samo u Sarajevu, već u celoj Bosni i Hercegovini. Vratila sam se kući preporođena. Reč je o jednom od najpopularnijih švajcarskih brendova “Swissotel Hotels & Resorts” osnovanom 1980. godine. Danas broji preko 30 hotela širom sveta i predstavlja deo “Accor Hotels”, vodeće svetske grupe za putovanja i stil života.

Hotel ima u ponudi 218 luksuzno opremljenih soba sa pogledom na centar grada i okolne planine. O enterijeru nema potrebe dodatno da pišem, sve je jasno na osnovu fotografija. Ono što me je posebno oduševilo je ljubaznost osoblja hotela i to koliko se brinu da svojim gostima ugođaj bude potpun, a to je ono u čemu se ogleda nečija ozbiljnost i profesionalnost. Večeri smo provodili u wellness i spa centru koji se prostire na 2000 kvadratnih metara i nalazi na dva uzastopna sprata, a ja sam se najduže zadržavala u slanoj sobi.

“Gde biste voleli da idemo?” “Pa na ćevape”, odgovorili smo kao iz topa. Petnaest minuta kasnije, sedeli smo u Baščaršiji kod Želja/Želje (nikako ne mogu da zapamtim kako se pravilno izgovara) i jeli prave, sarajevske ćevape sa lukom i kajmakom. Ovde zaista moram posebno da pohvalim uslugu jer smo porcije dobili čim smo ih naručili, mislim da nije prošao ni minut. Bez preterivanja! Bili su preukusni! Ćevapi za ručak i večeru, burek u buregdžinici “Bosna” za doručak, lokumi, baklave i kafa za užinu. U Bosni i Hercegovini se zaista odlično jede. Dobro je da smo došli samo na produženi vikend, inače bismo se sigurno vratili sa nekoliko kilograma viška. Zapamtite jednu stvar kako ne biste uvredili lokalce – burek je samo sa mesom, pita je sa sirom, ne može biti burek sa sirom! Stekla sam utisak da je Sarajevo duplo jeftinije od Beograda.

Kada se iz Baščaršije uputite ka glavnoj pešačkoj zoni u gradu, ulici Ferhadija, osećaj je kao da ste sa Bliskog istoka ušetali u Beč. Ovaj deo grada odlikuje arhitektura iz perioda Austro-ugarske vladavine. Tu se nalaze i spomenik Večna vatra (Vječna vatra) koji je posvećen oslobodiocima Sarajeva u Drugom svetskom ratu i katedrala Srca isusova koja je 2005. godine proglašena nacionalnim spomenikom. Dok hodate, po ulici ćete verovatno primetiti “sarajevske ruže”, odnosno tragove granata koji su obojeni crvenom bojom… Pored katedrale smešten je lep kafić sa pogledom na nju – “Metropolis”. Bonus tip – ako vam se ide u toalet, zapamtite da za tarabu kažu rešetka.

Takođe, lepo je posetiti jednu od najznačajnijih džamija u Bosni i Hercegovini, Gazi Husrev-begovu džamiju i prošetati Luledžinom ulicom gde je i dalje prisutan duh nekih prošlih vremena i gde se na svakom kutku nalaze kazandžijske radnje. Ova ulica dobila je naziv po Hadži Hafizu Mustafi Muhiću zvanom Luledžija koji se u mladosti bavio izradom lula. Po meni, najslađi kutak u gradu.

“Nijedan zalazak Sunca nikada nije sprečio svitanje, kao što nijedna prepreka nije sprečila nadu.” – Meša Selimović.

Sarajevo na dlanu. Golden hour. Najbolje mesto u gradu za posmatranje zalaska sunca – vidikovac Zmajevac. Ovde se dolazi kako bi se uživalo u pogledu i nargili. U gornjem delu nalazi se kafić, dok je u donjem delu smešten restoran nacionalne i međunarodne kuhinje, za sve one koji su više za neku mirniju varijantu. Do Zmajevca može se stići iz dva pravca, Vratnika i Sedrenika. Mi smo išle iz pravca Vratnika i tokom celog puta su krivine. Za sve one kojima zna da se sloši tokom vožnje, moj iskreni savet je da gledate isključivo napred i da zaboravite na telefon, knjigu, časopis… Čak i tokom letnjih večeri, ovde uveče zna da bude hladnjikavo pa ukoliko odlučite da posetite Zmajevac, setite se da sa sobom ponesete neku jaknicu.

Ukoliko putujete kolima iz Srbije u Bosnu, potrebno je kupiti zeleni karton. Košta 2000 dinara i važi do isteka registracije. Mi smo putovali preko Zvornika. Poštujte ograničenje, pogotovu na putu kroz Romaniju. Ima dosta policije (radara), ali i domaćih životinja na poljanama pored puta koje u svakom trenutku mogu da izlete.

ŠTA JOŠ OBIĆI PORED NAVEDENOG?

DIVLJI KONJI U LIVNU

Kanada? Aljaska? Švajcarski Alpi? Ne! Bosna i Hercegovina? Da! Naš Balkan! Svež planinski vazduh, sjajna ekipica, divlji konji, rumeni obraščići obasjani sunčevim zracima, osmesi, predeli kao iz časopisa “Nacionalna geografija”, medovača, slaninica, kobasice… Posebno sam srećna jer sam odabrala zimski period za svoju drugu posetu ovoj prelepoj državi.

U organizaciji hotela “Hajdučke vode” gde smo bili smešteni, posetili smo planinu Cincar pored grada Livno gde se, pored Mongolije i Islanda, može videti najveći broj divljih konja na jednom mestu. 2018. godine bilo ih je oko 800. Oni su zapravo potomci pitomih konja koje su sedamdesetih godina vlasnici pustili da žive slobodno u prirodi. Ne plaše se ljudi, možete da im priđete blizu, pa čak i da ih hranite. Kažu da je ovde lepše doći u proleće ili na leto jer se može videti više konja. Ako mene pitate, ne propustite ovu savršenu zimsku idilu.

PERIOD PUTOVANJA

Jun 2020. godine i januar 2021. godine

KAMERA

Huawei P20 Pro, iPhone 11 Pro Max

INSTAGRAM

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, možete me kontaktirati, a ja ću se potruditi da Vam odgovorim u najkraćem roku.

Ako vam je ovaj putopis bio koristan, podelite ga sa prijateljima koji planiraju putovanje u Bosnu i Hercegovinu i sa svima onima koji uživaju čitajući priče sa putovanja. Hvala unapred! Vaša Dalinda.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *