„Tamo daleko gde je za sreću potrebno malo“ – KUBA

July 24, 2019

Kuba je država koja je za sada ostavila najveći utisak na mene. Poseta Kubi me je inspirisala da počnem da pišem. Zbog toga prvi tekst posvećujem njoj, njenom narodu i njihovom pozitivnom duhu i energiji.

Na Kubu sam putovala zajedno sa svojim dečkom, njegovim bratom i verenicom. Naše putovanje trajalo je 17 dana i obišli smo dve karipske zemlje, Meksiko i Kubu. Za posetu Kubi, državljanima Republike Srbije nije potrebna viza.

AVIONSKE KARTE

Do Havane smo leteli sa aerodroma u Kankunu, preko avio kompanije „Interjet Airlines“ ( https://www.interjet.com/en-us ). Ova meksička avio kompanija, sa sedištem u Meksiko Sitiju, je treća najveća avio kompanija u Meksiku. U svojoj ponudi ima povoljne letove između zemalja Latinske Amerike. Momci su se oduševili kada su shvatili da imaju dovoljno mesta da ispruže noge u avionu. Naručili smo viski i nazdravili. Sat i petnaest minuta kasnije sleteli smo na aerodrom u Havani. Tamo nas je dočekalo jedno iznenađenje. Našim koferima se izgleda jako svideo Meksiko, pa su odlučili da ostanu još koji dan. Na aerodromu smo popunili obrazac u kom smo naveli koliko para unosimo sa sobom u zemlju i šta posedujemo od elektronskih uređaja. Dok smo čekali u redu da prođemo pasošku kontrolu, primetila sam da većina radnica nosi kratke suknje i mrežaste čarape.

U menjačnici na aerodromu, koja ima najbolji kurs, zamenili smo pare u kubanski konvertibilni pezos (CUC). Odnos između evra i CUC, u martu 2019. godine kada smo mi bili na Kubi, bio je 1e=1,1 CUC. Kubanski konvertibilni pezos je valuta koju koriste turisti, dok lokalci imaju svoju valutu (CUP; moneda nacional, odnosno kubanski pezos). CUC ćete prepoznati tako što je na njemu naslikan spomenik, dok je na CUP naslikana glava. Ovo nekada može da bude jako zbunjujuće i obratite pažnju prilikom menjanja novca. Naravno, ukoliko niste sigurni, uvek pitajte da li se radi o CUC ili o CUP. Preporučuje se da sa sobom nosite gotovinu. Na većini mesta nećete moći da platite karticom. Bankomati nisu pouzdani i teško ih je pronaći, posebno izvan Havane.

SMEŠTAJ

Nakon četrdeset minuta vožnje autobusom sa aerodroma stigli smo do „Capitolio Nacional de La Habana“, najposećenijeg mesta u Havani koje se nalazi u samom centru. Tamo su nas čekali naši domaćini. Tokom boravka u Havani bili smo smešteni u „casas particulares“ odnosno, živeli smo sa kubanskim porodicama koje imaju dozvolu da primaju turiste. Ako želite da osetite istinski duh Kube, a ujedno i da prođete jeftinije, najbolje je da odsednete u ovoj vrsti smeštaja. Kubanci obično izdaju turistima jednu ili dve sobe. Vaši domaćini će živeti sa vama, ali su toliko tihi da ih nećete ni primetiti. Poštovaće vašu privatnost i neće vas puno zapitkivati ukoliko im se vi prvi ne obratite. Znanje španskog jezika je preporučljivo, ali za osnovne stvari moći ćete da se sporazumete i na engleskom. Iako Havana odaje utisak prljavog grada, kuće su jako čiste i uredne. Neke sobe čak imaju i klimu. Za 4 CUC (4 evra) po osobi vaši domaćini će vam ujutru spremati doručak. Doručak se obično sastoji od voćne salate, sveže isceđenog soka, kafe, jaja na način koji vi izaberete, viršlica i tostiranog sendviča sa sirom koji Kubanci rado jedu. Iako većina njih nikada nije putovala izvan Kube, na njihovim frižiderima možete pronaći magnetiće iz Srbije, Španije, Meksika i iz mnogih drugih zemalja. Bilo bi lepo da im ponesete neku sitnicu, mali znak pažnje, koja je karakteristična baš za vašu zemlju. Znaće to da cene i uvek će se obradovati drugačijim stvarima od onih na koje su navikli, kao i na novim informacijama obzirom da su proveli pedeset godina u izolaciji. Takođe, trudiće se da vam ugode u svemu i da vam ulepšaju boravak na Kubi. Daće vam korisne savete šta da obiđete, na kom mestu je hrana najbolja, gde da kupite najjeftinije suvenire i da popijete najbolji mohito.

Dok smo zajedno sa našim gazdom Albertom šetali ka smeštaju, pažnju mi je privukla jedna kuća čija su vrata bila širom otvorena. Nije neobično da lokalci ostavljaju vrata i prozore od svojih kuća širom otvorene jer na Kubi gotovo nema kriminala. Unutra su sedele četiri bake i gledale seriju na mini televizoru dok je u pozadini radio ventilator. Osmehnule su mi se, a ja sam im mahnula. Ovde je vreme stalo. Na Kubi nijedna zgrada nema lift pa smo prepešačili pet spratova kako bismo došli do svojih soba. Srećom nismo morali da nosimo kofere. Gazda Alberto nas je upoznao sa svojom ženom i sinom. Skuvali su nam kafu i objasnili da Kubanci u Meksiku kupuju kozmetiku, začine, odeću i mnoge druge stvari koje su im nažalost na Kubi nedostupne. Dnevno na relaciji Havana-Kankun postoje tri leta. Da bi imalo mesta u avionu za robu koja je Kubancima neophodna, radnici na aerodromu u Meksiku nasumično izaberu par kofera od turista koji tu noć ostaju u Meksiku. Koferi se šalju u Havanu prvim sledećim letom. Stvarno je tako. Već sutradan smo dobili svoje kofere. Prvo veče u Havani otišli smo u jedan lokalni bar. Pili smo mohito i kuba libre i opuštali se uz ritmove salse. Nako od njih me je upitao kako mi se sviđa sve za sada. Odgovorila sam: „Ovi ljudi, ova zemlja, ova energija – NEPROCENJIVO.“

Prva pomisao na Kubu su svakako oldtajmeri. Ofarbani u dugine boje, uklapaju se uz šarene ulice Havane i veseo duh grada. Oni bolje očuvani služe kao taksiji u kojima se voze turisti, dok su ostali namenjeni lokalnom stanovništvu. Pitanje „Taxi, amigo?“ ćete čuti na svakom koraku. Za cenu vožnje, kao i za većinu ostalih stvari na Kubi, se naravno cenka. Tužna priča koja stoji iza oldtajmera je ta da oni nisu tu kako bi privukli turiste. Oni su tu jer lokalno stanovništvo ne može sebi da priušti bolja kola. Prosečna plata na Kubi iznosi trideset evra mesečno, a malo bolja primanja imaju lekari. Oni zarađuju pedeset evra. Upravo zbog toga većina Kubanaca upisuje studije medicine. Do skoro, bio je zabranjen uvoz automobila. Sada mogu da uvezu kola, ali plaćaju državi veliki porez. Motori u automobilima uglavnom nisu originalni, menjani su vremenom. Kada im se pokvare kola, Kubanci ne idu kod majstora. Sami ih popravljaju. Šetajući Havanom, često smo viđali kako muški deo komšiluka, okupljen oko automobila, zajedničkim snagama pokušava da reši problem. Vremenom su shvatili da su oldtajmeri kabrioleti privlačniji turistima od običnih kola, pa su počeli da seku svoja kola i da ih pretvaraju u kabriolete. Ako malo pažljivije pogledate, na većini kabrioleta primetićete da su nepravilno isečeni, ali u većini postoji radio. Ako ima radio u kolima, vozač će rado zapevati sa vama. Ako ne radi, dobrodošla je i vaša muzika sa telefona, jer to je jako veseo, ljubazan i gostoljubiv narod. Rado će vam odgovoriti na sva pitanja. Za obilaženje uskih ulica Havane ipak je najbolje iznajmiti „cocotaxi“, odnosno motocikl. Interesantno je da se u Havani mogu pronaći i ruske lade, samo prošle godine uvezeno ih je preko trista. Stopiranje je normalna stvar na Kubi jer ima previše ljudi koji čekaju gradski prevoz. Često se dešava da policajci zaustavljaju automobile na ulici kako bi obezbedili prevoz onima koji stopiraju. Dakle, za prevoz ne brinite!

Naša prva vožnja oldtajmerom bila je do jedne od „Playas del Este“ (plaže smeštene na istoku). U pitanju je plaža koja je udaljena nekih osamnaest kilometara od Havane, a do nje se stiže za nepunih pola sata vožnje. Za razliku od plaža u Varaderu gde lokalce možete videti samo kako rade, na ovu plažu Kubanci dolaze svakodnevno. Da bi se odmorili, družili, uživali u karipskom suncu i tirkizno plavoj boji mora. Plaža nije turistički razrađena i na njoj nećete pronaći kafiće i restorane. Međutim, lokalci nigde ne idu bez svojih zvučnika pa će se plažom ipak poneti zvuk najpoznatijih pesama („Guantanamera“, „Bésame mucho“ i „Hasta siempre comandante“ posvećena Če Gevari). Ne propustite priliku da probate čuveni „coco loco“ (ludi kokos), to je kokosova voda u koju Kubanci sipaju rum u velikim količinama. Na kubanskim plažama se ovo piće najviše pije.

Na internetu Kuba je predstavljena na sledeći način. Prikazan je oldtajmer tokom vožnje, a u pozadini se nalaze zgrade šarenih fasada ili plavetnilo Kariba. Šta se krije iza momenta dopadljivog turističkom oku?

Da li ste znali da na Kubi retko kada možete da pojedete sladoled od čokolade? Kubanski mališani i ne znaju da čokolada postoji, obzirom da ju je zbog nestašice tamo nemoguće pronaći u bilo kom obliku. Ne mogu se kupiti ni ostale grickalice na čije smo izobilje navikli. Umesto velikog izbora sa kojim se srećemo u našim radnjama, ovde postoje samo dve ili tri vrste keksa. Rafovi u prodavnicama su polu prazni, a često se desi da je dostupna samo jedna vrsta nekog proizvoda. Voda nije za piće i nabavljaju je isključivo u velikim paketima, a flašica vode na ulici košta 1 CUC (jedan evro). Kada se prisetimo da je prosečna plata jednog Kubanca trideset evra, možemo zaključiti da oni mesečno zarade da kupe trideset flašica vode. Koka kolu možete pronaći samo u hotelima i u boljim restoranima, a zamena za nju je piće slično našoj Kokti, odnosno kubanska koka kola. Na Kubi se čekaju redovi za sve, pa i za hranu. Spremite se da odvojite oko sat i po vremena za ručak. Restorani brze hrane ne postoje, a zamena za njih su takozvane „rupe u zidu.“ To su ustvari prozori od kuća gde lokalci iz svojih domova spremaju i prodaju kafu, sendviče i picu, dok neretko u isto vreme gledaju serije na malim televizorima. Najbolji su „all you can eat“ restorani gde obrok košta 10 CUC (deset evra) po osobi.

Ulice Havane mirišu na svež ananas, mango i papaju. Papaja u prevodu označava pogrdnu reč. Prilikom naručivanja reč „papaja“ zamenite izrazom „fruta bomba.“ Kubanci prže zelene banane i ništa ukusnije nećete probati dok boravite na Kubi, a žute banane služe za jelo. Iako je sve poprilično jeftino, pre putovanja na Kubu dobro se najedite jer 80% jela sa jelovnika u restoranima neće biti dostupno. Nestašica je velika i desiće se da vas konobari pitaju “Pollo o cerdo?” (Piletina ili svinjetina?), odnosno tražiće vam da izaberete između ta dva jela.

Hemingvej je jednom prilikom izjavio „Mladost imamo da bismo činili gluposti, a starost da bismo žalili za tim glupostima.“ Najveći deo svog života proveo je na Kubi. Upravo ovde upoznao je lokalnog ribara koji mu je poslužio kao inspiracija  za njegov najpoznatiji roman „Starac i more.“ Kada je dobio Nobelovu nagradu za književnost, Hemingvej je izjavio da ta nagrada pripada koliko njemu, toliko i Kubi, odnosno kubanskom narodu. Rekao je: Daiquiri pijem u „El Floridita“, a mohito u „La Bodeguita del Medio.“ Tako su nekoliko godina kasnije dva lokalna bara postala jedna od glavnih turističkih atrakcija u Havani. Za razliku od čestih nestašica hrane, alkohola uvek ima. Veruje se da je prvi koktel na svetu napravljen upravo na Kubi. Koktel daiquiri je posebno napravljen u Hemingvejevu čast. Sastoji se od ruma, soka limete i izdrobljenog leda. Zajedno sa mohitom, kuba libre i rumom možete ga pronaći na svakom koraku.

Lokalci će vas često zaustaviti na ulici dok šetate u želji da čuju vašu priču. Kako se zovete, odakle ste, a nekada samo žele da sa vama podele svoju životnu priču kako biste bolje doživeli Kubu i svu njenu čar. Posebno ćete im biti zanimljivi ako imate svetlu kosu i svetle oči jer su oni većinom tamnije puti.

Najzanimljivija priča mi je bila priča jednog dekice koji nikad u životu nije napustio Kubu. Pričao nam je o Jugoslaviji i o prijateljstvu između Tita i Fidela. Dekica ima 102 godine, a kada ga pitate u čemu je tajna tako dugog života odgovoriće vam „La vida sin estrés“, odnosno život bez stresa. Tako i žive. Deluju srećno, istinski srećno. Igraju i pevaju po ulicama, ispijaju kafe, igraju šah i klikere, deca trče za loptom, druže se. Posvećeni su turistima. Mi smo ti koji im donose najveću zaradu i oni su svesni toga. Na ulici će vam nuditi tompuse, rum, sveže sokove, a neki će čak da ne primetite naslikati karikaturu vašeg lika i pokušati da vam je prodaju. Žene na ulici možete videti obučene u duge, šarene suknje i sa cvećem u kosi. Ukoliko želite da se slikate sa njima pripremite sitan novac, a slikanje košta onoliko koliko im vi date. Turisti im obično plate 1 ili 2 CUC (1 ili 2 evra). Devojke, pripazite na svoje momke. Kubanke za potrebe slikanja vole da ih poljube, a nakon toga priđu vama kako bi naplatile taj poljubac. Za 10 CUC (10 evra) gledaće vam u dlan ili u karte. Da li stvarno znaju da proreknu sudbinu ili ne, ne znam. Meni su rekle da ću biti zdrava i srećna, u čemu svakako ima istine jer na Kubi sam naučila da je sreća izbor.

Žene na Kubi vode računa o svom izgledu i često će vam udeliti kompliment. Primetila sam da se one mlađe oduševljavaju roze nijansama karmina. Svoj roze karmin poklonila sam gazdarici kod koje sam bila smeštena. Kada se pakujete za putovanje na Kubu, spakujte neku odeću koja vam više nije potrebna i dodatnu kozmetiku. Ukoliko ste smešteni u „casas particulares“, te stvari ostavite svojim domaćinima. Ako odsedate u hotelu, možete ih pokloniti čistačicama ili ih podeliti ljudima na ulici.

Deca će se obradovati bombonama, keksićima, lizalicama… Svim slatkišima koje nažalost ne mogu da kupe u svojim prodavnicama. Više je pitanje nestašice nego finansija. Na Kubi obrazovanje je besplatno i sva deca idu u školu. Olovke, sveske i bojice takođe su jedna od ideja šta biste mogli da poklonite kubanskim mališanima. Moja torba je uvek bila puna bombona i lizalica koje sam delila deci po ulici, a količina sreće koja stane u jedan dečiji osmeh kada dobije slatkiš njemu nedostupan je neopisiva.

Da li ste znali da je do pre par godina na Kubi internet bio misaona imenica? Danas ga možete pronaći u hotelima i u parkovima. Da nećemo imati internet u smeštaju znali smo pre dolaska na Kubu, ali smo mislili da ćemo bar moći da se ulogujemo na internet u kafićima i restoranima. Nismo bili u pravu jer internet nije dostupan na tim mestima, nema ga čak ni na aerodromu. Na ulazu u neke restorane pisaće „free wi fi“, ali to nije tačno. Vlasnici restorana se služe ovim trikovima kako bi turisti odabrali da ručaju baš u njihovom restoranu. Ako želite pristup internetu, potrebno je da odete do obližnjeg parkića i da od „dilera“, odnosno od Kubanca koji prodaje internet kartice, kupite jednu. Kada ogrebete karticu i ukucate šifru, dobićete sat vremena brzog interneta. Mene je ova procedura podsetila na osmi razred osnovne škole, prve mobilne telefone i na pripejd dopune kredita. Kada pitate lokalca kako da pronađete tog dilera on će vam odgovoriti da će diler vas pronaći. Sve što je potrebno da uradite je da odete u park i pravite se da kuckate nešto na mobilnom telefonu. Znam da ova priča zvuči čudno i pomalo zastrašujuće, ali ti parkići su zapravo mesta na kojima se rađaju najlepša prijateljstva. Tu možete pronaći turiste iz raznih krajeva sveta, kao i mlađe Kubance. Oni stariji su ceo život proveli bez interneta pa im ni sada nije neophodan. Internet kartica ima i u prodavnicama po ceni od 1 CUC (1 evro), ali biste morali da čekate minimum sat vremena u redu. Kupovina ovih kartica u parkićima je malo brža i skuplja varijanta, koštaju 2 CUC ( 2 evra). U kućama se koriste fiksni telefoni, a na ulicama telefonske govornice. Kubanci mnogo vole da pričaju pa su telefonske govornice često zauzete. Da biste ih koristili, morate da čekate u redu.

VINJALES

Dva poslednja dana našeg boravka na Kubi odvojili smo za obilazak okoline Havane. Nakon dva i po sata vožnje autobusom iz Havane stigli smo u dolinu duvana Vinjales. Kubanci vole da upoređuju cigare sa ženama pa često kažu „Što im se više pažnje posveti, biće bolje.“ Na putu do Vinjalesa videli smo neumorne Kubance kako obrađuju svoju crvenkastu zemlju na kojoj rastu listovi duvana. Ova vrsta zemljišta, ljubav i veština Kubanaca u proizvodnji cigara, čine kubansku cigaru jedinstvenom.

Obišli smo jednu farmu u privatnom vlasništu gde smo naučili nešto više o čuvenim kubanskim cigarama. Naš domaćin nas je dočekao sa osmehom. Generacijama unazad, njegova porodica bavi se proizvodnjom duvana i jako su uspešni u tome. Dok sam uživala u nestvarnom pogledu na plantaže oko sebe, sin našeg domaćina prekinuo me je rečima „Tienes que ver esto“ (Moraš ovo da vidiš). Nekoliko minuta kasnije, ušla sam u prostoriju u kojoj se suši duvan. Tek tada sam postala svesna da se nalazim na mestu gde se proizvode najbolje cigare na celom svetu.

Nisam pušač, ali bilo je zanimljivo čuti priču. Potrebno je minimum šest godina da se nauči umetnost rolanja kubanskih cigara. Veruje se da je lakše zaposliti se u Guglu nego naučiti ovu veštinu. Većina cigara dobila je naziv po Šekspirovim delima. Priču o nastanku cigara, svaki Kubanac će ispričati na svoj način jer to za njih nije samo posao, već i strast. Iako smo tokom boravka na Kubi probali razne vrste tompusa kao što su Montecristo, Romeo y Julieta, Cohiba, najviše su nam se svideli domaći tompusi u Vinjalesu. Naš domaćin otkrio nam je malu tajnu za bolji užitak. Pre pušenja, tompus treba umočiti u med. U Vinjalesu dvanaest domaćih tompusa platili smo 50 CUC (50 evra) dok se u Havani cene tompusa kreću od 4 do 25 CUC po komadu. Kući ukupno smete da ponesete dvadeset tompusa po osobi.

VARADERO

Kažu da se najslađe ostavlja za kraj. Poslednji dan putovanja proveli smo obilazeći jednu od deset najlepših plaža na svetu. Nalazi se u Varaderu, gradiću udaljenom 2 sata vožnje od Havane. Varadero je nastao osamdesetih godina 19. veka i služio je kao letnje utočište ljudima sa kopna. Danas predstavlja ekskluzivno kubansko letovalište i omiljenu destinaciju za medeni mesec. Iako su nas lokalci upozorili da će more verovatno biti hladno i rekli nam da se oni ne kupaju u periodu od novembra do marta, more je bilo jako toplo. Plaža puderasto belog peska duga 20 kilometara i Karipsko more tirkizno plave boje učiniće da se osetite kao da ste ušetali u nečiji desktop. Kada stignete na samu plažu, iako niste gosti možete se smestiti na ležaljkama nekog od mnogobrojnih rizortova pod uslovom da naručite hranu ili piće.

Putopis o Kubi završavam slikom ulice u kojoj smo stanovali. Ulica koja se nalazi u najsiromašnijem delu Havane, a u kojoj žive najsrećniji ljudi. Ulica gde možete preći preko puta u zgradu kod bakice na kafu i pogledati sa njom telenovelu koja se trenutno prikazuje. Ulica u kojoj se kubanski mališani bezbrižno igraju dok njihove mame prostiru sveže opran veš. Ulica u kojoj će vas lokalci povući za rukav kako biste zajedno sa njima zaigrali salsu. Ulica u kojoj na staroj sofi iznetoj iz kuće delite tompus sa jednim dekicom dok slušate najzanimljivije priče iz perioda kada je Fidel bio na vlasti. Ulica u kojoj su u oronulim delovima zgrade lokalci napravili najbolja mesta za druženje. Ulica u kojoj se sa komšijom dovikujete sa prozora zgrade jer retko koja zgrada ima zvonce na vratima. Ulica koja te vrati u prošlost i nauči da je za sreću potrebno malo. Ulica koja ti promeni pogled na svet i koju sa suzama u očima napuštaš. Hvala za sve! Te amo Cuba!

ZANIMLJIVOSTI

Kubanci mere vreme od Revolucije. Na primer, u novinama umesto 2015. godina pisaće -55 godina od Revolucije.

Više od 2500 građana Kube ima preko 100 godina.

Sve do 1997. godine Kubanci nisu slavili Božić.

Kuba je jedna od dve države na svetu u kojima se ne prodaje koka kola. Druga država je Severna Koreja.

Najniža stopa kriminala na svetu je na Kubi.

Do 2008. godine Kubancima je bilo zabranjeno da poseduju mobilne telefone.

Kuba je država sa najvećom stopom pismenosti na svetu, čak 99,8%.

Obrazovanje na Kubi je besplatno. Ipak, nakon prijema na fakultet Kubanci treba da polože tri osnovna ispita: španski jezik, matematiku i istoriju Kube.

Kubanska medicina je proglašena najboljom medicinom na svetu.

ŠTA JOŠ OBIĆI PORED NAVDENOG?

Trinidad

PERIOD PUTOVANJA

Mart 2019. godine

KAMERA

Huawei P20 Pro

INSTAGRAM

https://www.instagram.com/_dalinda/

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, pišite mi na mail darakolic@gmail.com ili putem društvenih mreža.

Ako vam je ovaj putopis bio koristan, podelite ga sa prijateljima koji planiraju putovanje na Kubu i sa svima onima koji uživaju čitajući priče sa putovanja. Hvala unapred! Vaša Dalinda.

4 comments

  1. Comment by Milena

    Milena Reply August 9, 2019 at 8:42 pm

    Sjajan blog.Pratim vas na instagramu.Tekstovi su odlicni,zanimljivi.Puno srece 🙂

    • Comment by Dalinda

      Dalinda Reply August 9, 2019 at 9:05 pm

      Hvala Vama na čitanju! Uskoro stižu novi tekstovi.😊

  2. Comment by Gordana Glusic

    Gordana Glusic Reply October 13, 2019 at 6:18 am

    Izuzetno pismeno..zivopisno..bravo za tekstove💪🌼🌻🌅

    • Comment by Dalinda

      Dalinda Reply October 16, 2019 at 4:09 pm

      Hvala Vam puno😊

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Go top