Tropski raj – HAWAII

September 2, 2019

Hawaii. Sam naziv zvuči egzotično. Destinacija iz snova. Popularno letovalište za poznate ličnosti i bogate Amerikance. Mnogima nedostižno. Prateći avanture detektiva Steve McGarett-a i njegovog pomoćnika Danno iz popularne kriminalističke serije “Hawaii Five-0″ zavolela sam ovaj čarobni arhipelag i potajno se nadala da će mi se bar jednom u životu ukazati prilika da ga posetim. “Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari.”

Havaje sam obišla zahvaljujući “Work&Travel” programu studentske razmene na koji se mogu prijaviti svi redovni studenti na osnovnim, master i doktorskim studijama. Za posetu Sjedinjenim Američkim Državama, državljanima Republike Srbije je potrebna viza. Četvoromesečnim radom u Americi obezbedila sam sebi egzotično letovanje u tropskom raju. Iskreno, nisam se nadala da ću to uspeti u 23. godini već nakon nekoliko godina rada ili u penziji. Sećam se koliko sam bila uzbuđena i ponosna na sebe dok sam kupovala kartu i istraživala na internetu šta posetiti. Sve je delovalo tako nestvarno. Plašila sam se da kažem naglas “Idem na Havaje.”

Havaji su poslednja država koja je primljena u sastav Sjedinjenih Američkih Država. Takođe su i jedina američka savezna država koju čine osam glavnih ostrva: Nijhau, Kauaj, Oahu, Molokaj, Lanaj, Kaholave, Maui i Veliko Ostrvo. Ono što mnogi ne znaju je da arhipelag zapravo pripada Polineziji. Teško je odlučiti koje ostrvo posetiti jer su sva jednako lepa. Mi smo izabrali Maui, drugo ostrvo po veličini poznato i kao “magično ostrvo.”

Kako su Havaji destinacija za one sa “dubljim džepom” karte iz Evrope su jako skupe. Mi smo leteli sa Aljaske preko avio-kompanije “Alaska Airlines” do Sijetla, a iz Sijetla do Mauija preko avio-kompanije “Hawaiian Airlines.” Karta u jednom smeru po osobi sa dva velika i jednim malim koferom koštala je 270 američkih dolara, dok su karte iz Evrope 900-1200 evra. Cena je niža ukoliko letite sa manje prtljaga.

“Aloha” pozdravile su nas ljubazne stjuardese sa cvetovima u kosi prilikom ukrcavanja u avion. Tokom leta saznala sam da žene koje su udate ili verene cvet nose na levoj strani, a one slobodne na desnoj. U većini avio-kompanija stjuardese će vam pre sletanja podeliti cvetne venčiće. Ja sam odabrala venac sa roze cvetovima i nosila ga svuda sa sobom narednih sedam dana.

Stariji stanovnici Havaja i dalje veruju da se u zemlji, vodi i na nebu nalaze natprirodne sile poput Bogova i Boginja. Kada sletite na Havaje, radnici na aerodromu će prekontrolisati vaše kofere kako bi se uverili da sa sobom ne donosite nikakve štetne materije koje bi mogle da unište floru i faunu ostrva i time naljute Bogove.

Prvi utisak bio je da su svi nasmejani, a i kako ne bi bili? Žive na Havajima. Na ostrvu nema mesta za stres i nervozu. Nikad nisam bila dalje od kuće. Vremenska razlika u odnosu na Srbiju je 12 sati. Na karti sveta trenutno se nalazim na jednoj tački u Pacifiku. Srećna sam. Sve je kao na filmu. Stavljam cvet u kosu. Spremna sam za još jednu tropsku avanturu.

Za obilazak ostrva potrebna su kola. Mi smo ih iznajmili preko “Turo” aplikacije jer su cene dosta povoljnije u odnosu na “Rent a car” agencije. Šta je “Turo”? U Americi većina stanovnika poseduje dva automobila. Onaj koji ne koriste toliko često iznajmljuju turistima preko ove aplikacije. Nisam sigurna da li se “Turo” koristi u Evropi. Cena goriva na Havajima je 3.6 američkih dolara po galonu i dosta je viša u odnosu na ostale države. Smeštaj na Mauiju najbolje je naći u Kihei, centralnom delu ostrva jer će vam tako sva ostala mesta biti udaljena najviše dva sata vožnje. Moja preporuka za smeštaj je Airbnb jer su hoteli jako skupi. Mi smo 7 noćenja u Airbnb apartmanu platili ukupno 840 američkih dolara (420$ po osobi), a volimo da se našalimo i kažemo da smo platili smeštaj jeftinije nego da smo letovali u Grčkoj. Kada smo se upoznali sa vlasnikom stana, rekao nam je da ako nas komšije pitaju, objasnimo da smo njegovi rođaci iz Evrope koji su došli u posetu. Kasnije smo saznali da država želi da ukine ovaj vid smeštaja kako bi turisti odsedali u hotelima i samim tim potrošili više para na ostrvu.

Jedan od glavnih razloga zbog kojih smo odabrali Maui jesu plaže. Odlikuju ih žuti sitan pesak, visoke palme, po koja vulkanska stena i tamna boja Pacifika. Mir, tišina, delić raja, definicija odmora. Na plažama zabranjeno je otvarati beach barove. Dosta se ulaže u očuvanje prirode. Na mnogima čak je zabranjeno postavljati tuševe.

Prva plaža koju smo obišli je “Makena Beach.” Naizgled savršena, krije jednu tajnu. Osam sati ujutru. Dečko i ja smo jedine osobe na plaži. Imamo je za sebe. Kako vreme prolazi, ljudi polako počinju da pristižu, a talasi postaju sve veći i veći. Nekoliko hrabrih surfera pleše sa njima. Niko drugi se ne kupa. Nije mi jasno zašto. Dugo se premišljam, ali na kraju ipak odlučujem da uđem u okean. Trčim. Slobodna sam. Zahvalna. Srećna. Prepuštam se dubinama Pacifika. Uživam. Znam da na Havajima ima dosta ajkula, ali toliko mi je lepo da ne razmišljam o njima. Nakon celog dana provedenog na plaži, našli smo se sa vlasnikom našeg Airbnb stana kako bi nam dao savete šta da obiđemo na ostrvu. On je po zanimanju profesionalni fotograf i slika podvodni svet. Rekao nam je da ajkule tokom dana spavaju, a uveče love. Noćno kupanje je strogo zabranjeno. Posle 20h, mnogim plažama nije dozvoljen pristup. “The only beach where you can find sharks during the day is Makena” (Jedina plaža gde možete pronaći ajkule tokom dana je Makena). “Wait! What???” (Čekaj! Šta???”). Vraćam film. Zbog čega se danas niko drugi sem surfera, dečka i mene nije kupao? Kroz maglu, prisećam se znakova koji upozoravaju na jake i opasne struje i na to da ovde nije bezbedno ulaziti u okean. Da, upravo smo proveli ceo dan na Makeni kupajući se sa ajkulama. Što bi se reklo “Imali smo više sreće nego pameti.”

Sledeća plaža koju smo obišli bila je “Kapalua Beach.” Nalazi se na listi 10 najlepših plaža u Americi i razlikuje se od ostalih na ostrvu. Okean je mirniji i nema puno talasa. Boja vode je tirkizna, a ne tamna kao na većini plaža na Mauiju i predstavlja idealno mesto za snorkling.

Na Havajima koju god plažu posetite, srešćete kornjače. Ne one male koje žive u dubinama okeana i koje turisti retko kada imaju priliku da vide, već ogromne kornjače dužine preko 1m. One plivaju sa vama u plićaku, ali se i sunčaju na obali. Kornjače, delfini i korali su zakonom zaštićeni. Maltretiranje ovih vrsta na bilo koji način je strogo zabranjeno i sledi novčana kazna. Slikanje sa njima je dozvoljeno. Mi nažalost nismo bili te sreće da uspemo da napravimo po koju fotografiju sa velikim kornjačama, ali smo se našli u jako smešnoj situaciji sa jednom od njih. Dok smo prilazili plaži, ugledala sam kornjaču kako ide ka okeanu i sprema se da zapliva. Nisam dobar ronilac pa sam nagovorila dečka da uzme GoPro kameru i pokuša da je snimi izbliza. Ova vrsta kornjača ima prilično velika peraja i jako brzo plivaju. Iako je moj dečko ušao u okean u isto vreme kad i ona, kornjača je uspela da mu pobegne, a vi posle kažite da su kornjače spore.

Jedna od stvari koju morate da iskusite prilikom posete Havajima je ronjenje u dubinama Pacifika. Naše se prvi put nije slavno završilo. Bilo je oblačno i spremala se kiša. Kapetan nas je upozorio na nevreme i rekao da samo oni hrabri pođu sa njim, a ostalima će biti vraćene pare koje su uplatili za ovaj izlet. Adrenalin je proradio i mi smo se ukrcali na brod. Čim smo isplovili, nije mi bilo svejedno. Brod se ljuljao toliko da su mi kafa i doručak odleteli u okean. Odjednom, nebo je postalo sivo i počeo je pljusak. Prebacili su nas u donji deo broda. Kada se pojavila prva munja na nebu, kapetan i članovi posade bili su oduševljeni, a neki su čak i aplaudirali. Prošlo je šest godina otkako su poslednji put videli munju. “Guys can you image how lucky you are?” govorili su nam da smo srećnici. Ne osećam se tako, meni je kiša normalna stvar. Razmišljam… U slučaju brodoloma, treba da skočim što dalje od broda kako me ne bi povukao sa sobom. Hvala Bogu, pristali smo u luku. Kiša je padala ceo dan. Tokom nevremena bili smo u Lahaini, delu ostrva odakle se kreće na ronjenje. Ostali smo zarobljeni 2 sata u saobraćaju jer je voda odnela deo puta nazad. Većini bi vremenske nepogode upropastile savršen dan na moru, ali za mene je ovo bio trenutak koji ću pamtiti i sa osmehom prepričavati ceo život.

Sutradan, sve se vratilo na staro. Sunčan dan sa temperaturom iznad 30 stepeni. Odlučili smo još jednom da pokušamo da ronimo. Isti kapetan, ista posada, isti hrabi turisti. Nova avantura, ovaj put uspešna.

Gde se zaputio naš brodić? Mesto na kom ne postoje visoke zgrade i semafori. Mesto gde se i dalje živi ruralnim načinom života. Mesto gde se neguje stara havajska tradicija. Mesto koje vraća u prošlost. Ostrvo Molokini, jedino havajsko ostrvo koje se nalazi na listi 10 najlepših ostrva i mesta za ronjenje na svetu. Proglašeno je podvodnim rezervatom 1977. godine. Kristalno plava voda i retke vrste riba i korala svakodnevno privlače mnogobrojne turiste. Lokalci kažu da su koralni grebeni oko ovog ostrva jedni od najlepših na svetu. Uskoro ćemo se i sami uveriti u to. Ne mogu da dočekam. Dok smo plovili ka ostrvu kapetan je primio dojavu i okrenuo brod. Odveo nas je na jedno malo, privatno ostrvo i rekao nam da uzmemo opremu i spremimo se da vidimo zelenu, morsku kornjaču. Radi se o ugroženoj vrsti i ostalo ih je samo nekoliko stotina u ovim vodama. Cela posada broda kupala se zajedno sa nama jer je neki od njih takođe nikada nisu videli. Kornjača je iste boje kao korali pa na prvi pogled nije primetna. Ne boji se ljudi i dozvoljava da joj se priđe blizu. Rekli su nam da se često desi da zapliva sa roniocima, ali našoj nije bilo do plivanja. Pozirala je u mestu, a mi smo se divili njenoj lepoti.

Nakon ronjenja sa kornjačom, uputili smo se ka Molokiniju gde smo prvobitno trebali da ronimo. Taman kada sam pomislila da dan ne može biti bolji, oko našeg broda pojavila se jedna velika porodica spiner delfina. Plivali su tako blizu našeg brodića da sam mogla da ih dodirnem svaki put kada bi iskočili iz okeana. Pravi spektakl. Nestvarno. Da li sanjam? Delfini su moje omiljene životinje, rečima ne mogu da opišem osećaj sreće kada sam ih ugledala. Hvala vam divna stvorenja što ste odlučili da se pojavite baš oko našeg brodića. Ovaj događaj ću zauvek pamtiti. U cenu izleta uključeni su hrana, sokovi, alkoholna pića i oprema za snorkling (maska, prsluci i peraja). Nažalost, zaboravila sam koliko smo tačno platili ovaj izlet, ali sa sigurnošću znam da nijedan celodnevni izlet nije koštao ispod 100 američkih dolara po osobi.

Avanturama nikad kraja! Jedne od najviših litica na svetu nalaze se na Havajima. Mi smo odlučili da ih vidimo iz ptičije perspektive. Već prvi dan letovanja uplatili smo vožnju helikopterom u lokalnoj agenciji. Odabrali smo “West Maui and Molokai” turu. Vožnja traje 45 minuta, a cena po osobi je 350 američkih dolara. U helikopter staje samo šest osoba, a ukoliko želite da sedite na prvim mestima do pilota, to se dodatno naplaćuje 100$ po osobi. Kada plaćate skuplje izlete u zavisnosti od agencije, može da se desi da vam zatraže da platite kreditnom karticom. Nama je to bilo malo sumnjivo pa smo uplatili isti izlet u drugoj lokalnoj agenciji tako da povedite računa! U međuvremenu smo saznali da se najveći broj helikoptera srušio iznad havajskih litica. Iskreno, ovaj podatak me je uplašio pa smo se vratili do agencije kako bi otkazali let. Tamo nas je uslužio drugi prodavac, dečko poreklom iz Irske. Pre pet godina dao je otkaz na poslu, prodao sve što je imao i preselio se na Havaje. Koliko je samo hrabrosti potrebno da se usudiš na takav korak? Odmah nas je zgotivio jer smo iz Evrope i rekao nam da ne viđa često Evropljane na Havajima. Ponudio nam je prva mesta kod pilota, a mi smo to shvatili kao znak. Ipak letimo!

Pre same vožnje potrebno je proći bezbednosnu obuku. Ukoliko ne prođete obuku, neće vam dozvoliti da letite. Lične stvari ne smeju da se unose u helikopter, jedino su telefon i kamera dozvoljeni. Iskusni piloti će tokom vožnje deliti sa vama zanimljivosti o predelima koje obilazite i upoznati sa istorijom samog ostrva. Svaki helikopter napred ima ugrađenu kameru koja snima celu vožnju, a na vama je samo da se prepustite i uživate u nestvarnim prizorima. Profesionalni snimak leta koji napravi agencija košta 60 američkih dolara. Sreća, strah, uzbuđenost. Da smo otkazali vožnju kao što smo planirali, znam da bismo se pokajali. Večno ću biti zahvalna na ukazanoj prilici. Agencija preko koje smo leteli je “Air Maui.”

Prema nekim istraživanjima Havaji su najsrećnija zemlja za život. Životni vek stanovnika je najduži u odnosu na ostale države SAD-a. U proseku žive 81 godinu.

Kakvi su ljudi sa Havaja? Opušteni, nasmejani, pozitivnog duha, srdačni, gostoljubivi, srećni. Sve je “hakuna matata.” Muškarci nose šarene, havajske košulje, a žene su skoro uvek obučene u vesele boje. Većina njih nosi šnale u obliku cveta. Na ulici svi će vam se obratiti. Jedni će vam poželeti dobar dan, a drugi će vam pohvaliti outfit. U Americi generalno svaka druga osoba na ulici će vas pozdraviti pitanjem “How are you?” (Kako si?), posebno u manjim mestima.

Oko vrata nosi se “lei”, cvetni venac koji se najčešće pravi od orhideja, a neki ga prave i od školjki. Ranije lokalci su nosili lei kako bi se ulepšali i razlikovali od drugih naroda. Danas ovaj cvetni venac se koristi kao izraz dobrodošlice gostima na ostrvu. Nepristojno je odbiti ga i skinuti pred osobom koja vam ga je poklonila. Svako treba da nosi svoj lei oko vrata. Ako svoj venac date nekom drugom, pratiće vas loša sreća. Lei se ne poklanja trudnicama jer se veruje da predstavlja pupčanu vrpcu oko detetovog vrata. Ne sme se baciti. Ukoliko više ne želite da ga nosite, vratite cveće na mesto sa kog je ubrano ili ga zakopajte. Tako će lei tradicionalno biti vraćen zemlji kojoj pripada.

Kada gledam slike i snimke sa Havaja i dalje ne mogu da poverujem da sam ovu lepotu videla uživo. Do juče su mi slike roze i ljubičastih zalazaka sunca na ovom ostrvu bile dostupne samo na internetu, a danas sam ih sama slikala. Ako se dovoljno trudiš i veruješ u sebe, sve je moguće. Srce mi je puno.

Lokalci kažu da su najlepši zalasci sunca na “Ka’anapali Beach.” Plaža se nalazi u Lahaini, delu ostrva gde su smešteni mnogobrojni luksuzni hoteli, lokalni i internacionalni restorani i prodavnice. U blizini se nalazi najveći shopping centar na otvorenom “Whalers Village” i dugačko šetalište pored okeana na čijoj ogradi su postavljene baklje. Šetajući, kroz glavu si mi prolazile slike nekadašnjih havajskih plemena kako okupljeni oko vatre slušaju najzanimljivije priče svog poglavice. Stekla sam utisak da je ovaj deo ostrva uveče najviše živ. Uz zalazak sunca, svakog utorka i četvrtka, bioskopi organizuju projekcije na otvorenom. Ukoliko ste zainteresovani za gledanje nekog filma, potrebno je samo da dođete malo ranije i zauzmete mesto, a ulaz je besplatan. Postoji li šta romantičnije od gledanja ljubavne komedije sa voljenom osobom na plaži tropskog ostrva?

Prosečan obrok za dve osobe u restoranu je oko 60, 70 američkih dolara, a nešto jeftinija hrana se može naći na tezgama na šetalištu i u supermarketima. Najviše se prodaje “shave ice”, tradicionalni havajski dezert. Njega su sa sobom doneli Japanci koji su došli na Havaje kako bi radili na plantažama šećera.

Voća na Havajima ima u izobilju. Prvi put sam se susrela sa nekim vrstama čije ime ni sada ne umem da izgovorim. Zapamtila sam noni, žućkasto-zelene boje. Kasnije sam saznala da je jako zdravo i da se koristi u medicinske svrhe. Voće smo kupovali u lokalnim marketima, a u frižideru u stanu smo uvek imali ananas. Jedno jutro, vlasnik Airbnb apartmana me je pitao znam li odakle potiče ananas. Nisam znala… “Pa sa Havaja, odakle drugo?” Objasnio mi je da se na Oahu, ostrvu pored, nalaze glavne plantaže i da su upravo Havaji najveći proizvođač ananasa na svetu. Tačnije, prvi ananas pojavio se u Južnoj Americi, ali kako biste izbegli raspravu ne spominjite to lokalcima.

Još jedna zanimljiva avantura koju smo iskusili tokom boravka na Mauiju bila je “Road to Hana.” Put do gradića Hanje, dug 84 kilometra, je najlepši i najopasniji put na ostrvu. Mnoge “Rent a car” agencije vam neće dozvoliti da vozite njihov auto ovim putem. Jako je uzak i strm, a na mnogim delovima ne mogu da se mimoiđu dva automobila. Da bi se došlo do krajnje destinacije, potrebno je preći preko 59 mostova i “preživeti” 620 krivina. Ukoliko niste dobar vozač, ne preporučujem vam da se upuštate u ovu avanturu. Iako je opasan, ovaj put predstavlja jednu od popularnijih turističkih atrakcija na ostrvu. Zašto? Sa jedne strane nalazi se Tihi okean i prelepe, divlje plaže sa crnim peskom, dok su sa druge strane smešteni mnogobrojni vodopadi po kojima je Maui poznat. Predeli kroz koje prolazite dok se vozite su nestvarni i podsećaju na scene iz filma “Jurrasic Park” iako je film sniman na ostrvu pored, Oahu. Pored puta postavljene su tezgice na kojima se prodaju seckani mango, papaja, dragon fruit, hleb sa bananom i svež kokos. Toliko su nam bili prelepi predeli kroz koje smo prolazili da smo se zaustavljali na svakih 20 minuta vožnje kako bi se okupali u vodopadu, posetili Rajsku baštu u privatnom vlasništu “The Garden of Eden” ili jednostavno samo uživali u mirisima tropske vegetacije i okeana.

Na samom ulazu u gradić nalazi se “Wai’anapanapa State Park” plaža sa crnim peskom na kojoj smo se najduže zadržali. Turisti obično ponesu kući crni pesak sa plaže kao suvenir, ali ne radite to! Legenda kaže da će onog ko vulkanski, crni pesak odnese sa ostrva pratiti loša sreća. Kada dođete do Hanje, dobićete razglednicu “I survived road to Hana” (“Preživeo sam put do Hanje”) kao nagradu za hrabrost. Dok se vozite, na poljanama pored puta primetićete dosta krava. Nisam mogla a da se ne zapitam “Otkud krave u sred okeana?”

U “Maui Ocean Center” smo proveli ceo dan istražujći podvodni svet Pacifika, družili se sa šarenim ribicama, morskim kornjačama, ražama, meduzama, baby ajkulama i kitovima. Videli smo neke od najlepših koralnih grebena na svetu, čak smo i prisustvovali dečijoj predstavi i gledali kako ronilac pliva u bazenu sa preko 20 ajkula, mazi ih i hrani.

Ovaj objekat otvoren je pre 20 godina. Prostire se na površini od 3 hektara i time predstavlja najveći akvarijum na ostrvu Maui. Ono što se meni najviše svidelo je to što nije klasičan akvarijum gde možete gledati show sa delfinima, morževima i morskim lavovima. Radnici uzimaju iz okeana ugrožene vrste, brinu o njima i rade na njihovom razmnožavanju. Kada se u potpunosti oporave, vraćaju ih nazad u okean. U poslednje vreme na Havajima, zbog globalnog zagrevanja i povećanog turizma, veći broj koralnih grebena je uništen. Ovde se veštački uzgajaju koralni grebeni koje kasnije puštaju u divljinu. Zaposleni u ovom centru su takođe i profesionalni ronioci pa ćete zanimljive informacije o morskom svetu Pacifika dobiti iz prve ruke. Većina njih rođena je na Havajima. Ulaz u akvarijum košta 30 američkih dolara po osobi.

Hula je tradicionalni havajski ples. Ranije ovim plesom se odavala počast Bogovima i Boginjama, a služio je i kao vid zabave plemenskih poglavica. Izvođen je prilikom bitnijih dana u godini i simbolizuje idiličan život. Ljudi sa Havaja veruju da je Bog došao na zemlju kao čovek i žena pa se zbog toga tokom nastupa uvek ističu dva glavna lika; muškarac i žena. Danas igra se isključivo kako bi se turistima dočarala bogata istorija Havaja. Nekada ples su pratili tradicionalni instrumenti poput “ipu heke”, izdubljene tikve. Tokom godina tradicionalni hula ples postao je moderni hula pa su ipu heke zamenjene gitarom i udaraljkama. Igračice su obučene u suknje od palminog lišća i nose grudnjak od kokosa, dok su igrači najčešće istetovirani. Radi se o tribal tetovažama koje su predstavljale najvažniji simbol plemenskog života u Polineziji.

Legenda kaže da je Boginja vatre Pele često aktivirala vulkane na ostrvu. Lokalni stanovnici su plesali kako bi udovoljili svojoj Boginji i tako je nastao hula ples. Sam nastup praćen je zalaskom sunca i bogatom trpezom u vidu švedskog stola i raznih koktela. Tokom pauza voditelj programa će vam pričati o istoriji Havaja i o tome koji deo istorije nadolazeći ples predstavlja. Pored toga što ćete se zabaviti, naučićete dosta zanimljivih i korisnih stvari. Nastup traje tri sata, cena karte je 120 američkih dolara po osobi. U cenu karte uključeni su hrana i piće, a dobijate cvetni venac “lei” kao znak dobrodošlice i priliku da zaigrate na bini sa igračima.

Za kraj ovog putopisa, želim da podelim sa vama još nekoliko zanimljivosti o čarobnom arhipelagu.

Havajima su nekada vladali kraljevi i kraljice. Bili su nezavisna država pod nazivom Kraljevina Havaji. Dolaskom američkih misionara na ostrvo, stradali su havajski jezik i mnogobrojni tradicionalni običaji. Vremenom broj govornika havajskog jezika je opao i lingvisti nisu sigurni da će havajski jezik preživeti u budućnosti jer ga danas razume i govori samo 8000 ljudi.

Svakog dana 37 ljudi se iseli sa Havaja jer su im preskupi za život.

“Aloha” se koristi kao dolazni i odlazni pozdrav, a na polinežanskom jeziku označava ljubav, saosećanje i milost. Lokalci između sebe imaju drugačiji pozdrav. Oni se pozdravljaju tako što u isto vreme izbace mali prst i palac.

Od decembra do aprila kitovi napuštaju hladne vode Aljaske i dolaze na Havaje kako bi se razmnožili. Na Mauiju organizuju se razni izleti na kojima ih možete posmatrati sa brodića. Lokalci kažu da posmatranje kitova na otvorenom predstavlja najlepši spektakl tokom godine. Ako planirate put na Havaje, potrudite se da to bude u periodu između decembra i aprila kako biste mogli da ih vidite. Vreme je lepo tokom cele godine.

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, pišite mi na mail darakolic@gmail.com ili putem društvenih mreža.

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Go top