Zemlja osmeha – TAJLAND (Avanture sa Ko Phangan-a i Krabija)

February 27, 2020

Dobrodošli u drugi deo putopisa o Tajlandu gde ću vam otkriti zašto važi za jednu od najegzotičnijih destinacija. Ukoliko niste pročitali prvi deo, to možete učiniti klikom na sledeći link https://travelwithdalinda.com/grad-gde-nista-nije-nemoguce-bangkok/ .

AVIONSKE KARTE

Poslednje veče u Bangkoku. Izašli smo u grad jer… „Kako misliš u Bangkoku si, a ne posećuješ različite klubove svako veče?!“ Naravno, to se nije ispostavilo kao dobra ideja jer smo se pakovali sat vremena pre leta, zaboravili pola stvari u hotelskoj sobi, jedva stigli na isti i ceo sledeći dan se oporavljali od te večeri. Opet, jednom se živi i jednom si u Bangkoku!

Iz Bangkoka smo leteli preko lokalne avio kompanije „Bangkok Airways“ ( https://www.bangkokair.com/ ). Sleteli smo na aerodrom na ostrvu Ko Samui sa kog smo se trajektom prebacili na našu krajnju destinaciju, ostrvo Ko Phangan (negde možete pronaći naziv Ko Pha-ngan; i dalje nisam sigurna kako se pravilno piše).

KO PHANGAN

Ostrvce u Tajlandskom zalivu do kog je moguće doći samo brodom. Udaljeno je 15 kilometara od daleko popularnijeg Ko Samuija. Za Ko Phangan vezuje se čuvena svetski poznata žurka „Full moon party“ (Žurka punog meseca) na Haad Rin plaži, ali on je mnogo više od toga.

Prvo jutro na ostrvu. Izlazim iz svog bungalova na plaži i upijam prve zrake jutarnjeg sunca. U pozadini prostiru se cvrkut ptica i zvuk talasa. Kroz i dalje sanjive okice divim se nestvarnoj prirodi oko sebe. Polako počinje da pada tropska kiša. Osećaj džungle je upotpunjen. Ugledala sam ležaljku na terasi i odlučila da upravo tu sačekam da prođe. Taman imam dovoljno vremena da popijem kafu. Već nakon 15 minuta sunce je opet ogrejalo, a ja sam se trčećim korakom uputila ka plaži.

Voda je zelenkasta, pesak sitan i beo, a između visokih palmi postavljene su drvene ljuljaške. Odmah sam primetila velike kokosove plodove, a kasnije sam saznala da se ostrvljani, pored turizma, najviše bave uzgajanjem kokosa.

Mnogi će vam reći da, zbog kišne sezone, novembar i decembar nisu baš najidealniji meseci za posetu ostrvima u Tajlandskom zalivu (Ko Samui, Ko Phangan, Ko Tao…). Delimično su u pravu. Vreme je više oblačno nego sunčano, a spremite se i da bar tri puta dnevno pokisnete. Nije u pitanju osveženje u vidu tropske kišice koja nam je svima potrebna na visokim temperaturama već pravi pljuskovi. Nažalost, na vreme ne možemo da utičemo, ali možemo na svoje raspoloženje. More je toplo i kada je oblačno, čak je najlepše kupati se po kiši (naravno, sve dok nema meduza), priroda je i dalje nestvarna, hrana je jednako ukusna, a spa centri otvoreni. Najlepše od svega je što van sezone nema toliko turista pa imate utisak da je ostrvo samo vaše.

SMEŠTAJ

Na Phanganu smo se odmorili kako dolikuje, a veliku ulogu u tome je odigrao je naš hotel „Sarikantang Resort And Spa“ ( https://www.booking.com/hotel/th/ ). Rizort ima svoju privatnu plažu pa su mir i tišina zagarantovani. Smeštaj je u vidu kućica pored plaže, tačnije modernih bungalova. Dane smo provodili opuštajući se uz tajlandsku masažu u spa centru našeg rizorta. Ljubazno osoblje izlazilo je u susret svim našim željama i potrebama. Nije u pitanju plaćena reklama, već jedna topla preporuka od srca za smeštaj ako ikada odlučite da posetite Ko Phangan. Sale i ja smo se složili da nigde do sada nismo imali bolji ugođaj.

Najviše volim naše spontane avanturice. Prvobitni plan bio je da ostanemo na Ko Phanganu pet dana, međutim vreme je bilo jako loše pa smo odlučili da skratimo boravak i produžimo na Krabi. Nažalost, zbog vremenskih uslova, nismo stigli da obiđemo celo ostrvo za koje kažu da je jedno od najlepših na Tajlandu.

Koferi spakovani, prevoz do Krabija ugovoren, a meni što bi se reklo „đavo ne da mira.“ Otkaži sve! Iznajmi skuter (250 bahti – 7 evra po danu)! Upusti se u avanturu! Pokisni! Izbegni napad divljih majmuna! Poseti plantažu kokosa! Otkrij skriveno seoce, najviše drvo na Tajlandu (Yang Na Yai drvo staro preko 400 godina) i prelepi hotel koji podseća na velelepni hram. Sipaj gorivo na pumpi u sred ničega u 1h ujutru. Oseti strah od nepoznatog! Upoznaj dečicu i udeli im par osmeha! Strmim putićem spusti se do vodopada. Kupi vodu i sokiće kod slepog dekice pored puta! Lutaj bez cilja! Bez interneta. Navigacije. Prepusti se osećaju! Zastani i uživaj u prelepim prizorima oko sebe.

Ko Phangan me dosta podseća na Havaje, tačnije na ostrvo Maui koje smo obišli tokom naše američke avanture. Rekla bih da je Phangan jeftinija verzija Havaja, a jednako lepa. Ne podseća me na Ameriku samo zbog nestvarne prirode, već i zbog pick up-ova koje većina stanovništva vozi (možda je tačniji naziv za ovaj automobil truck). Takođe, kućice su poput američkih, ali dosta siromašnije. Niskospratnice, popločana terasa, veliko zeleno dvorište… Ako niste dobar vozač, moja preporuka je da obiđete ostrvo lokalnim taksijem. Put nije baš najbolji, ima dosta krivina, uzbrdica i nizbrdica. Takođe, veliki deo puta nije asfaltiran. Gorivo se kupuje u staklenim flašama pored puta. Mi smo prvo mislili da ulični prodavci prodaju alkoholna pića, tek kada smo se približili shvatili smo da se radi o gorivu.

Kada nije u toku Full moon party, Phangan je pretežno mirno ostrvce pa uveče možete da uživate u ispijanju koktelčića u nekom baru na plaži ili noćnoj vožnji do night market u delu ostrva pod nazivom Thong Sala, odnosno noćne pijace gde se nalazi dosta tezgica na kojima se prodaju različita lokalna hrana i suveniri. Akcenat je malo više na hrani nego na suvenirima. Ako ste više za večeru u restoranu, posetite „Sunrise“ restoran.

U Bangkoku sam primetila da se lokalci svuda izuvaju. Na primer, čistačica bosa čisti sobu u hotelu, radnica u menjačnici takođe radi bosa, ali ne zahtevaju od turista da se izuvaju (izuzetak su hramovi naravno). Na ostrvima je malo drugačija situacija. Na većini mesta se izuva.

Naša avantura na Phangan-u bila je kratka, ali slatka. Dogovorili smo se da mu se vratimo van kišne sezone. Ako me je ovoliko oduševio kada je padala kiša, mogu da zamislim koliko ću se tek zaljubiti kada bude sunčano i lepo vreme.

KRABI

SMEŠTAJ

Kombinovanu kartu (trajekt+autobus) sa Ko Phangana do Krabija platili smo 1000 bahti po osobi (30 evra). Put traje ukupno sedam sati. Bili smo smešteni u delu provincije Krabi pod nazivom Ao Nang u rizortu „Centra by Centara Phu Pano Krabi“ ( https://www.booking.com/hotel/th/ ).

Ovaj deo Krabija predstavlja odličnu lokaciju za obilazak okolnih ostrva. Za osam dana koliko smo ukupno proveli na Krabiju obišli smo: Railay Beach, Phra Nang Beach, Chicken Island, Poda Island, Tup Island, Bamboo Island, Phi Phi Islands i Monkey Beach. Najviše nam se svidela Phra Nang plaža i tu smo se vratili nekoliko puta. Na ovoj plaži nalazi se jedno sveto mesto, skriveno u pećini. Ovde Tajlanđani dolaze da se pomole za srećan život. Mnogi zamisle i želju. Ako im se ta želja ostvari, vraćaju se na ovu plažu kako bi se zahvalili za njeno ispunjenje. Ko to ne uradi, veruje se da će ga do kraja života pratiti loša sreća.

Jedno od popularnijih, ako ne i najpopularnije ostrvo na Tajlandu i generalno u celoj Jugoistočnoj Aziji je Ko Phi Phi. Tačnije, Ko Phi Phi sastoji se od dva ostrva: Ko Phi Phi Don i Ko Phi Phi Leh. Prvo ostrvo je veće i tu se nalazi veliki broj hotela, prodavnica i restorana, dok je drugo manje i nenaseljeno.

Većina turista na ova ostrva i plaže ide preko lokalnih agencija. Izlet obično obuhvata obilazak četiri ostrva u jednom danu. Moja preporuka je da kupite kartu za „long tail“ brod i da za svako ostrvo i plažu odvojite pola dana ili ceo dan. Uštedećete novac i imaćete više vremena da uživate u tirkiznom moru i dugim, peščanim plažama. Pritom, vožnja ovim brodovima je sama po sebi veliki doživljaj jer su njihovi motori izvađeni iz automobila i kamiona.

Nemojte da se iznenadite ako vam majmun ukrade hranu iz torbe ili vam gušter prepreči put. To je Tajland. Egzotika u pravom smislu te reči. Ono što mi se posebno svidelo je da na većini ostrva i plaža (izuzev Phi Phi ostrva) nema kafića, restorana i beach barova. Nema ni suncobrana i ležaljki. Hrana i piće prodaju se na drvenim brodovima koji su usidreni uz obalu, a hlad možete pronaći jedino ispod drveća. Vodeni sportovi nisu zastupljeni, jedino kayaking. Iznajmljivanje čamca košta 300 bahti (9 evra) za sat vremena, a za dva sata 500 bahti (15 evra).

U ovom delu Tajlanda velike su razlike između plime i oseke. Preko dana more je jako plitko i nije baš najidealnije za plivanje, dok uveče postaje duboko. Tajlanđani jako brinu o svojoj prirodi pa je čuvena Maya Bay (plaža gde je sniman film „The Beach“ sa Leonardom di Capriom) privremeno zatvorena radi očuvanja korala. U filmu njena lokacija predstavlja strogo čuvanu tajnu, a i ko ne bi poželeo takav raj samo za sebe? Nažalost, njenu lepotu videli smo samo sa broda, ali išli smo na ronjenje u blizini plaže. To je bilo jedno od lepših iskustava u mom životu jer je kapetan hranio ribice kako bi se one okupile oko nas. Iskreno, nakon Egipta nisam verovala da će me još negde snorkling oduševiti, ali na Tajlandu sam pronašla plavo-žute ribice sa emoji smajlija. Za one smelije tu je i ronjenje sa ajkulama (za ovaj podvig potrebna vam je dozvola za ronjenje).

Ako se zadesite na Phi Phi ostrvima, ne propustite priliku da posetite Pileh lagunu smaragdno zelene boje. Mnogi će vam preporučiti i da svratite na Monkey Beach… Po meni, nema potrebe jer majmune možete sresti na bilo kojoj drugoj plaži. Ono što je bitno je da budete posebno pažljivi ako želite da se družite sa njima. Ujed majmuna može da vam prenese besnilo. Naše osiguranje ovo ne pokriva pa biste u tom slučaju morali da primite vakcinu protiv besnila u njihovoj lokalnoj bolnici i da platite ko zna koliko.

Poređenja radi obilazak četiri ostrva preko lokalne agencije košta 1300 bahti (40 evra) po osobi, obilazak Phi Phi ostrva 1000 bahti (30 evra) po osobi, dok povratna karta za „long tail“ brod košta 200 bahti (6 evra).

Najjeftinije suvenire možete pronaći u Krabi walking street, odnosno na noćnoj pijaci koja je otvorena samo vikendom.

Pravi razlog našeg putovanja na Tajland je zapravo bio moj 25. rođendan. Kada sam bila mala, bila sam jako tužna jer sam rođena u decembru kada je loše vreme i hladno. Često je padala kiša ili sneg za moj rođendan. „Volela bih da sledeći rođendan proslavim negde gde je lepo vreme…“ Pazi šta želiš… Večerali smo u „Jenna’s Bistro & Wine“ restoranu u Ao Nang-u, a Sale me je iznenadio tortom i svećicama. Do sada, uvek sam znala šta da poželim kada dođe trenutak duvanja svećica na rođendanskoj torti. Taj dan, shvatila sam da, sem zdravlja sebi i svojim najmilijima, nemam šta da poželim. Imam sve. Voljena sam, srećna i godinu dana starija. Pritom, rođendan proslavljam na Tajlandu. Na ovom putovanju sam takođe prvi put uživala u novogodišnjoj dekoraciji obučena u letnju haljinicu.

SAVET

Ukoliko planirate da putujete na Tajland, moj savet je da putujete sa što manje stvari. Backpack ili carry on do 10kg. Zašto? Dosta ostrva su toliko mala da je do njih moguće doći jedino „long tail“ brodićima koji imaju kapaciteta da prime 8-10 ljudi i jednostavno nema dovoljno prostora za stvari. Ne znam da li na njima postoji ograničenje u težini, ali mislim da bismo se prevrnuli da smo krenuli sa moja četiri kofera.

Još jedan savet ukoliko odlučite da posetite baš provinciju Krabi. Budite fleksibilni! Mi smo unapred uplatili hotel, a kada smo došli na destinaciju saznali smo da se u blizini Krabija nalaze prelepa ostrva Ko Lanta i Ko Hong do kojih se ne isplati ići na jedan dan. Jednodnevni izlet do Ko Lanta, ostrva koje nazivaju „Maldivi Tajlanda“ košta 150 evra po osobi, a ako se samostalno organizujete i kupite karte za brodić, možete da prođete čak do 5 puta jeftinije i da prenoćite na bungalovima na plaži ili kućicama na drvetu. Kakvo iskustvo.

Najbolje je da kod sebe imate keš. Bankomati uzimaju 10% provizije, a u prodavnicama možete da platite karticom samo ako potrošite minimum 300 bahti (9 evra).

Nažalost, nekad se ne mogu pronaći sve informacije na internetu. Volela bih da je meni neko rekao sve ovo kada sam organizovala putovanje na Tajland, uspela bih da obiđem više prelepih mesta. Znaću za sledeći put. Nadam se da će vama, koji čitate putopis i planirate da putujete na Tajland, ove informacije biti korisne.

KRABI ELEPHANT SANCTUARY

Danas mi je bio jedan od najlepših dana u životu do sada. Sreću koju sam osetila dok smo se družili sa slonićima ne umem rečima da opišem.

Osam sati ujutru. Toyota pick up zaustavlja se ispred našeg hotela. Sedamo pozadi i zajedno sa još dva para krećemo u novu avanturu. Normalnih putem vozili smo se samo 15 minuta, a zatim smo skrenuli off road. Ni manje ni više nego u džunglu. Indiana Jones vibes! Odmah sam osetila vlažnost vazduha i ujede komaraca na rukama i nogama. Priroda je nestvarna. Predeli me dosta podsećaju na havajska ostrva. Na putu do utočišta za slonove videli smo drveće kaučuka od kog se prave gume za automobile. U drvenoj kućici napravili smo vitaminske kuglice, spakovali banane u šarene vrećaste torbe i krenuli u potragu za slonićima.

Za sada, u ovom utočištu nalaze se samo četiri slona i svi imaju preko 60 godina. Prosečan životni vek slona je oko 80, 90 godina. Oni koji se koriste u turističke svrhe (za jahanje, cirkus…) žive dosta kraće i brzo se razboljevaju. Bolestan slon otežano se kreće i brzo ugine. Mi smo ih prvo namazali blatom koje je lekovito za njihovu kožu i štiti ih od ujeda raznih insekata, a zatim smo se kupali sa njima. U reci u sred džungle. Iskustvo za života. Dok slon leži, slobodno možete da ga kupate i mazite. Čim ustane znači da mu taj položaj više ne odgovara ili da je ogladneo. Kada se radi o slonovima, verovatno je ovo drugo u pitanju. Tada ih je potrebno nahraniti. Neverovatno mi je bilo koliko brzo uvlače bananu kroz surlu.

Kada smo ih nahranili, počeli su da nas prskaju vodom i da nam se osmehuju. Bar mi je tako delovalo. Sa njima smo se družili malo duže od sat vremena, a zatim su nastavili svojim putem. Želim da verujem da su uživali sa nama koliko i mi sa njima i da se ljubazni radnici stvarno dobro staraju o njima kako i izgleda.

Da li ste znali da su slonove uši jedinstvene kao otisak prsta kod čoveka? Ne postoje dva ista slonova uveta na svetu! Takođe, oni nemaju prednje zube i apsolutno ništa ne vide noću. Pored delfina, jedine su životinje na svetu koje mogu da prepoznaju svoj odraz u ogledalu. Beba slonče je teška oko 100kg kada se rodi. Mame nose svoje mlade 18-22 meseca, a oni sisaju od 2 do 4 godine. Da bi preživeli potrebno im je 150-200 litara vode dnevno.

Početkom 20. veka na svetu je živelo preko 100 000 azijskih slonova. Nažalost, danas ih je ostalo samo 35 000 – 40 000. 50% preostalih slonova ove vrste živi u Indiji. Zašto se broj slonova smanjuje svakodnevno? Ljudi ih love i ubijaju, prodaju njihovu kožu kosu i meso. Ako ih ne ubiju, drže ih u zarobljeništvu i koriste u turističke svrhe. Vlasti u Aziji se bore protiv ovoga, ali za sada ne baš uspešno. Zapravo, za azijske slonove jedinu veću opasnost od ljudi predstavlja gubitak životne sredine.

Poseta ovom utočištu košta 50 evra po osobi.

KAKVA JE HRANA NA TAJLANDU?

Kao neko ko je jako probirljiv kada je hrana u pitanju, mnogo sam se plašila šta ću jesti na Tajlandu. Nisam ljubitelj kineske hrane i pre posete Tajlandu mislila sam da je sve to isto. Nije!

Tajlandska kuhinja bazirana je na balansiranom kontrastu između ljutog, kiselog i slatkog ukusa. Tajlanđani obično naručuju više jela za večeru i dele ih među sobom. Svaka regija ima svoje gastronomske specijalitete. Na primer, na Krabiju se jedu morski plodovi (krabe, ribe, ajkule, sveže kuvani jastozi i školjke).

Ako ikada posetite Tajland, obavezno probajte pad thai (pržena testenina sa svinjetinom, škampina ili piletinom po izboru, začinjena sokom od tamarinda, limete, bosiljkom, belim i crvenim lukom. Kikiriki je takođe jedan od priloga pa ako ste alergični obavezno naglasite! Ništa ukusnije nisam jela. Potpisujem!

Svežeg voća i slatkiša ima u izobilju. Ne mogu se pronaći samo jabuke koje ne rastu ovde i čiji uvoz je skup. Mnoge tajlandske poslastice prave se od pirinčanog brašna, kokosovog mleka, palminog šećera i lepljive riže. Svako ko je putovao po Aziji preporučiće vam da probate mango sticky rice, spring rolls i rotti palačinke, a ono što se takođe dosta jede na Tajlandu su supe. Iskreno, probali smo nekoliko supica i nisu nam se svidele. Možda sam ja navikla na naše domaće supe, ali imam osećaj da Tajlanđani stavljaju previše hrane u jednu supu (i povrće i meso i pirinač i ljute začine).

Primetila sam i veliki broj veganskih restorana, kao i restorana indijske kuhinje.

Takođe, najbolje je da ponesete nekoliko pakovanja probiotika od kuće jer sličan lek u apotekama na Tajlandu košta 20 evra.

Lepo je koračati po puderasto belom pesku, lepo je plivati sa šarenim ribicama u tirkiznom moru, lepo je doživeti crvene i narandžaste zalaske sunca; ali još lepši osećaj je upoznati jednu potpuno novu i drugačiju kulturu, izuti se na ulazu u restoran i prodavnicu, bos birati suvenire i ručati, probati škorpiju, posetiti zlatne palate i hramove i dobiti blagoslov od budističkog sveštenika. Istina je da Azija nije za svakoga. Za mene ovo putovanje nije bio kulturološki šok kako su me mnogi upozorili. Bilo je jedna prelepa i nesvakidašnja avantura. Radujem se daljem istraživanju azijskih zemalja u budućnosti.

ZANIMLJIVOSTI

Da li ste se ikada zapitali kako su Azijatkinje tako blede u faci? Po apotekama i prodavnicama prodaju se maskice i kremice za izbeljivanje lica.

Tajland nazivaju i „Zemlja slobodnih.“ Mnogi ovaj naziv povezuju sa prostitucijom koja je tamo u širokoj meri dostupna, međutim priča ima daleko lepšu pozadinu. Tajland nikada nije bio kolonizovan.

Stari naziv za Tajland bio je Sijam i upravo ovde nastao je izraz „sijamski blizanci.“ Radi se o spojenim blizancima koji su rođeni na Tajlandu (Sijamu).

Prelepe sijamske mačke takođe potiču sa Tajlanda. Nekada je postojalo 26 vrsta ovih mačaka, danas ih ima samo šest.

Stopa nezaposlenosti na Tajlandu manja je od 1% i predstavlja sedmu najnižu stopu na svetu. Često smo viđali po 10 radnika u apoteci i oko 30 u salonu za masažu.

Putovanje na Tajland je kao putovanje u budućnost. Tajlanđani kao početak modernog doba računaju godinu rođenja Bude pa su 543 godine ispred zapada.

Tajland je najveći izvoznik pirinča na svetu.

Tajlandski jezik ne govori se samo na Tajlandu. U Los Anđelesu živi oko 800 000 Tajlanđanina koji koriste samo svoj jezik.

Tajland ima jako niske cene stomatoloških intervencija pa ljudi iz različitih delova Azije dolaze na Tajland kako bi popravili zube.

Dobro je poznato da je internet u Kini u velikoj meri cenzurisan. Da li ste znali da je i na Tajlandu slična situacija? 2008. godine tajlandska vlada uložila je oko 15 miliona dolara kako bi blokirala sajtove koji govore loše o monarhiji i monarhističkom uređenju. Tajlanđani takođe nemaju pristup eksplicitnom sadržaju i sajtovima koji šire mržnju i pretnju.

Na Tajlandu živi više ptica nego u Americi i Evropi zajedno.

Srećan broj na Tajlandu je 19.

ŠTA JOŠ OBIĆI PORED NAVEDENOG?

Secret Beach, Ko Tao, Ko Lanta, Ko Hong, Emerald pool, Tiger Cave Temple

PERIOD PUTOVANJA

Novembar/ Decembar 2019. godine

KAMERA

Huawei P20 Pro, GoPro Hero 6 Black

INSTAGRAM

https://www.instagram.com/_dalinda/

YOUTUBE

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, pišite mi na mail darakolic@gmail.com ili putem društvenih mreža.

Ako vam je ovaj putopis bio koristan, podelite ga sa prijateljima koji planiraju putovanje na Tajland i sa svima onima koji uživaju čitajući priče sa putovanja. Hvala unapred! Vaša Dalinda.

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Go top