Zemlja piramida i faraona – EGIPAT

February 21, 2020

Egipat. Zemlja pustinja i kamila. Zemlja piramida i faraona. Nekada jedna od najbogatijih civilizacija. Zemlja Kleopatre, najmoćnije kraljice. Zemlja Tutankamona i Ramzesa II. Zemlja svetskih čuda. Zemlja Crvenog mora, najlepšeg mora na svetu. Zemlja Nila, druge najduže reke na svetu. Zemlja luksuznih hotela i rizortova koji podsećaju na nekadašnje raskošne palate. Zemlja u koju se veliki rimski imperator Cezar toliko zaljubio da dugo nije želeo da je napusti. Zapravo, u Egipat se zaljubi svako ko ga poseti.

BEZBEDNOST

Jedno od najčešćih pitanja koja su mi postavljana dok sam boravila u Egiptu bilo je “Da li je bezbedno?” Nigde nije bezbedno. Teroristički napad zadesio je Pariz, Barselonu, Šri Lanku… Ako se vodite time, najbolje je da ostanete kući. Naravno, ne treba ni izazivati sudbinu.

Ovo letovanje mi je bilo jedno od lepših putovanja i letovanja u životu. Crveno more je ubedljivo najlepše more u kom sam se kupala do sada (lepše i od Karipskog), a osećaj kada sam se prvi put susrela sa piramidama je neopisiv. Kao velikom zaljubljeniku u istoriju, može se reći da je Egipat bio ostvarenje sna. Želja da ga posetim javila se nakon odgledanog filma “Asterix & Obelix: Mission Cleopatra.” Kasnije, nakon brojnih zanimljivih časova istorije tokom srednje škole još više je jačala.

Sledećom pričom ne želim nikoga da odvratim od ideje da poseti ovu prelepu državu, već samo želim da podelim svoje iskustvo.

Pre nego što smo posetili Egipat, dogodio se napad na turiste kod piramida u Gizi. Nismo hteli da odustanemo od putovanja, ali dogovorili smo se da nećemo ići da vidimo piramide već ćemo isključivo boraviti u Hurgadi. Tri dana pred dolazak, dogodio se drugi napad na nemačke turiste na plaži jednog popularnog rizorta. Nažalost, ovog puta bilo je mrtvih. Naši su nas molili da ne idemo, čak su bili spremni da nam oni uplate drugo letovanje gde poželimo jer bismo u slučaju otkazivanja putovanja izgubili sav uplaćeni novac. Mi smo ostali istrajni u ideji da posetimo Egipat. Ludost ili hrabrost? Svakako nismo se pokajali.

Leteli smo preko avio kompanije “Air Cairo” ( https://flyaircairo.com/ ). Let iz Beograda trajao je tri i po sata, a na aerodrom u Hurgadi sleteli smo u kasnim večernjim časovima. Državljanima Republike Srbije potrebna je turistička viza koja se kupuje na aerodromu i košta 25 dolara. Prošli smo bezbednosnu kontrolu koja je uključivala pregledanje naših kofera toliko detaljno da su mi radnici iz obezbeđenja otvarali parfem i ruž.

Po izlasku sa aerodroma, naš taksi zaustavila je policija radi još jedne provere. Ovog puta otvorili su gepek i proverili naše pasoše. Dok smo se vozili ka aerodromu, pomislila sam: “Ne plašim se terorista, plašim se taksista.” Ne zbog starijih kola koje voze, već zbog same vožnje. Ne poštuju pravila, a u kružni tok ulazi svako sa strane koja mu odgovara. Taksisti jednom rukom drže volan, dok drugom trube na sireni. Zbog arapskog jezika koji svakako grupo zvuči deluje kao da vozači konstantno psuju jedni druge. Feels like home! Doživljaj iz taksija upotpunjuju i krznene prostirke na kojima se sedi. Ni dan danas mi nije jasno zbog čega su one tu kada je napolju temperatura iznad 40 stepeni celzijusa. Taksi u Egiptu je jako jeftin. Nijednu vožnju nismo platili više od jednog dolara.

SMEŠTAJ

Egipat je poslednjih godina postao jako pristupačan turistima, a svi hoteli su na bazi “all inclusive” aranžmana. Mi smo rizort sa četiri zvezdice i povratne avionske karte sa direktnim letom iz Beograda platili samo 700 evra po osobi. Ostali smo ukupno 17 dana, a ukoliko na vreme isplanirate letovanje možete proći dosta jeftinije. Mi smo sve organizovali i uplatili dve nedelje pred put.

Izabrali smo rizort “Sunny Days el Palacio” u sklopu kog se nalaze dva hotela ( https://www.booking.com/hotel/eg/sunny-days-el-palacio.en-gb.html? ). Gostima su na raspolaganju čak tri plaže od kojih se ne zna koja je lepša. Rizort je blizu centra Hurgade, dok se većina ostalih hotela nalazi na šetalištu Memša, novijem delu grada. Egipćani su jako gostoljubivi pa je sam doček izgledao kao iz holivudskih filmova. Kofere su nam odneli u sobu na pozlaćenim kolicima, a mi smo se zadržali u mermernom holu hotela diveći se njegovoj lepoti. Od peškira su nam svako jutro pravili razne figurice.

Zvanična valuta u Egiptu je egipatska funta koju smo mi sve vreme tokom boravka, iz nepoznatog razloga, zvali egipatski dinar. Novac smo nekad menjali u menjačnici u okviru našeg rizorta, a nekad i u menjačnicama u gradu. Dobra strana je što takođe možete da plaćate u dolarima i evrima, ali mi to nismo praktikovali.

Tokom boravka primetila sam da su muškarci ti koji rade u hotelima, prodavnicama, restoranima, suvenirnicama, kao vozači taksija, dok žene ostaju kući i brinu o deci i porodici. U Egiptu nećete nigde videti ženu koja radi.

Pre sunčanja, obavezno posetite hamam kako biste otklonili mrtve ćelije kože i brže pocrneli. Za razliku od hamama u Turskoj, u Egiptu žene masira žena, a muškarce muškarac. Nikako drugačije!

Svaki rizort ima svoju privatnu plažu. Nisam uopšte sigurna da li postoji gradska plaža u Hurgadi. Ako postoji, na nju verovatno dolaze samo lokalci. Preko dana na plažama se organizuju brojne aktivnosti poput odbojke na pesku, pena party, jutarnjeg razgibavanja i joge koje su predviđene za zabavu turista. Animatori su pretežno iz Ukrajine i Rusije. Egipat dosta posećuju nemački i ruski turisti pa se nemojte iznenaditi ako sretnete Egipćanina koji tečno govori ruski ili nemački jezik. Uveče u okviru hotela organizuju se zabavni programi sa trbušnim plesačicama i mađioničarima koji izvode mnogobrojne trikove koji uključuju vatru, mačeve i zmije. Praćeni su arapskim pesmama i nargilom.

Egipćani na plaži prodaju narukvice, rade privremene tetovaže, nude razne ponude za izlete, devojkama pletu kikice… Ono što mi je bilo posebno zanimljivo je da se ne obraćaju direktno ženama, već isključivo muškarcima. Neka od pitanja koja su postavljali mom dečku bila su: “Hoće li ona da uradi privremenu tetovažu?” “Sme li da proba ulje za sunčanje?” Tek ako i kada dečko/muž dozvoli, obrate se njegovoj devojci/ženi. Momke nazivaju “Lucky guy” (srećan čovek), a sve plavuše su Shakira ili Madona.

Egipćanke imaju posebne kupaće kostime koji im pokrivaju sve sem stopala i šaka. Nekima se vidi lice, mada je većini žena i lice prekriveno velom. Oči su jedini deo tela koji nije prekriven i često su veoma lepo našminkane. Uvek su u pratnji svoje porodice. Vera muškarcima dozvoljava da imaju više žena sve dok ih tretiraju na isti način. Nijedna ne sme biti povlašćena.

Od turista se na plažama ne zahteva prekrivanje tela. Devojke slobodno mogu da nose dvodelne kupaće kostime. Ne moraju da prekrivaju svoje telo ni uveče kada izlaze do grada, ali u znak poštovanja njihove vere poželjno je da stomak i dekolte budu prekriveni. Prvih nekoliko večeri kada smo išli do grada nosila sam maramu sa sobom, nekad bih je vezala oko glave. Kao takva, postala sam jako zanimljiva Egipćankama, posebno onim mlađim. Osmehivale su mi se na ulici, a neke su prilazile da se slikaju sa mnom.

Jako je veliki kontrast između rizortova koji izgledaju kao palate iz vremena Kleopatrine vladavine i samog grada koji je prljav, pun smeća i neprijatnog mirisa. Dosta ulica nije asfaltirano i vlada velika nemaština. Neke kuće nemaju prozore i vrata.

Kada sam gledala slike našeg rizorta na internetu, primetila sam da svi postavljaju dosta fotografija sa kamilom po imenu Max. Jedva sam čekala da upoznam Maxa i da se družim sa njim, međutim tamo me je dočekala jako tužna priča. On je zajedno sa svojim vlasnikom svaki dan na plaži i predstavlja najveću atrakciju. Deca trče za njim po pesku, maze ga i hrane krastavcima. Max im se osmehuje i pozira za fotografiju, a kada nije raspoložen jednostavno pljune onoga ko mu se približi. Nije baš najprijatnijeg mirisa, ali oprostićemo mu jer je jako simpatičan. Tužna priča koja se krije iza jedne naizgled srećne kamile je da potiče iz siromašne porodice. Od para koje mu turisti plate za slikanje sa Maxom, njegov vlasnik hrani svoju porodicu. Znajući koliko vredi jedna kamila u Egiptu pitala sam se zašto nikad nije prodao Maxa i taj novac uložio u neki posao umesto što ga ovako muči svaki dan. Opet, nije moje da se mešam u tuđe živote…

Reč kamila na arapskom jeziku znači lepa i u zemljama Bliskog Istoka o njima se govori sa velikim poštovanjem. Poznato je da dugo mogu da izdrže bez vode, ali zanimljiv podatak je da kamile u svojim grbama zapravo skladište mast, a ne vodu kako većina misli. Po potrebi, ovu mast pretvaraju u vodu.

Legenda kaže da je arapski Bog Hubal zahtevao od dede proroka Muhameda da žrtvuje svog sina. Prorokov deda je umesto sina Bogu ponudio sto kamila. Ako je verovati legendama, toliko vredi jedan čovek. Ukoliko ste muškarac, Egipćani će se često šaliti sa vama i nudiće vam kamile u zamenu za vašu ženu/devojku/sestru. Za mene su mom dečku ponudili 30 kamila.

KAIRO

Dok boravite u Egiptu, odvojite jedan dan za posetu Kairu, najvećem gradu afričkog kontinenta i piramidama u Gizi, svetskom čudu starog sveta. Nekada su faraoni bili najmoćniji ljudi na svetu, a tokom njihove vladavine sagrađene su mnogobrojne građevine poput piramida i Sfinge. Sama pomisao da su one opstale toliko vekova kasnije je fascinantna.

Preko lokalne agencije u Hurgadi koja nam je dala najbolju ponudu uplatili smo izlet u Kairo. U Egiptu se za sve cenka pa tako i za izlete. Nemam konkretno jednu lokalnu agenciju da preporučim jer smo na svaki izlet išli preko one agencije koja nam je dala najbolju ponudu. Ako ste nepoverljivi, izlete uvek možete da uplatite u vašem hotelu. Prodavci umeju da budu malo naporni, čak se dešavalo i da vuku turiste za rukav kako bi ušli u njihovu prodavnicu. Oni lukaviji će vas namamiti u suvenirnicu čajem i raznim kremicama za telo i lice koje možete besplatno da isprobate, a zatim će pokušati da vam prodaju kopije originalnih parfema za 200 evra.

Na izlet u Kairo krenuli smo oko jedan ujutru, a stigli smo u ranim jutarnjim časovima. Nakon pauze za doručak, usledila je poseta Egipatskom muzeju gde se nalazi blago iz Tutankamonove grobnice. Iznajmili smo audio vodiče na engleskom jeziku i saznali dosta o fascinantnoj istoriji Egipta. Zatim smo ručali u jednom lokalnom restoranu i uputili se ka piramidama. Usput smo svratili do Nila. Deo grupe odabrao je krstarenje, a mi smo ostali na obali diveći se njegovom prostranstvu. Nil je baš onakav kako sam ga zamišljala. Zelen i nepregledan. Iskreno, doživljaj bi mi bio potpun da se pojavio bar jedan krokodil, ali srećom nije.

Dok smo se vozili kroz Kairo, pored velike gužve u saobraćaju i prljavštine na ulicama (čak postoji i deponija smeća blizu centra grada), primetila sam nedovršene kuće. Vodič nam je objasnio da cela porodica živi zajedno, a kako se sinovi žene tako se dograđuje sprat na kući za njegovu porodicu.

PIRAMIDE U GIZI

Kraj dana bio je rezervisan za piramide. Pre posete Egiptu mislila sam da se piramide nalaze negde u pustinji, a one su zapravo u Gizi, nedaleko od centra grada. Keopsova (najveća i najstarija), Kefrenova i Mikerinova. Nekada su se smatrale jednim od Sedam svetskih čuda, a danas predstavljaju poslednje čudo starog antičkog sveta. Godišnje ih poseti oko 14 miliona turista.

Piramide su služile kao grobnice faraona, ali i dalje predstavlja misteriju kako su one nastale. Legenda kaže da su robovi nosili kamene blokove preko Nila do Gize. Za izgradnju jedne piramide bilo je potrebno 20 godina pri čemu je nastradalo na hiljade robova. Takođe, postoji informacija na internetu da piramide nisu gradili robovi već plaćeni radnici jer je pre nekoliko godina otkriveno groblje u blizini piramida. Svakako, priča o nastanku piramida ostaće misterija.

Na unutrašnjim zidovima piramida ispisane su mnogobrojne molitve, a veruje se da su ovi tekstovi prvi oblici egipatske književnosti. Egipćani veruju u zagrobni život pa se u grobnice unosilo zlato, srebro, hrana i piće kako bi mrtvi mogli da ponude svoje bogatstvo Bogu sunca Ra u zamenu za dobar zagrobni život.

Pored piramida u Gizi se nalazi i Sfinga. Kefren je zahtevao da se pored njegove grobnice izgradi čuvar, a Sfinga ima njegov lik i telo lava.

Do vidikovca sa nestvarnim pogledom na piramide dolazi se ili na kamili ili u kočijama koje vuku konji. Peške je praktično nemoguće jer je pesak toliko vreo da se topi đon na obući. Kažem iz iskustva jer smo pokušali. Tek kada smo se vratili iz Egipta, odgledala sam snimak gde je prikazana dresura kamila upravo u ovim predelima. Osetila sam se jako loše jer smo i mi bili ti naivni turisti koji su jahali kamile u Gizi i Sahari i koji nisu razmišljali o posledicama po te životinje. Da mogu da vratim vreme, sigurno bih pronašla neko drugo rešenje.

U najmanju piramidu moguće je ući što nikako ne preporučujem ako ste klaustrofobični kao ja. Ipak, bilo mi je žao da ne vidim unutrašnjost pa sam uspela da pobedim svoj strah, ali sve vreme sam se osećala kao Asteriks i Obeliks kada su bili zarobljeni u piramidi i potajno se nadala da će se pojaviti mali, slatki, beli pas da me izbavi. Temperatura unutar piramide je konstantna i jednaka prosečnoj temperatura planete Zemlje, 20 stepeni celzijusa.

SAHARA

Prvi put sam posetila Afriku sa folklorom kada sami mala 14 godina. Tada mi nisu dozvolili da idem u pustinju jer sam bila maloletna i bez roditeljske pratnje. Nekoliko godina kasnije, letovanjem u Egiptu, želja iz detinjstva mi se konačno ostvarila. Obišla sam Saharu i to mi je jedno od lepših iskustava u životu. Vozili smo kvadove, družili se sa jednom od najstarijih kornjača na svetu, upoznali se sa beduinskim načinom života i igrali sa njihovom dečicom. Deci možete da poklonite slatkiše, sokiće i razne druge grickalice, ali im nikako nemojte davati novac! Uveče smo gledali jedan od lepših zalazaka sunca u pustinji, pušili nargilu i uživali u igri trbušnih plesačica. Dan za pamćenje.

Preko dana leti temperatura u Sahari prelazi preko 50 stepeni celzijusa dok noću spadne ispod nule. Na moje veliko iznenađenje, uopšte mi nije bilo vruće u pustinji, ali sve vreme sam morala da nosim maramu vezanu oko glave i naočare kao zaštitu od sunca i peska. Pored kamila koje su simbol Sahare, ovde žive i jako otrovne vrste škorpija i zmija pa se ne preporučuje izdvajanje iz grupe i udaljavanje od lokalnog vodiča.

Jedan savet ukoliko odlučite da posetite Saharu. Obucite lagane (po mogućstvu lanene) dugačke pantalone kako biste zaštitili noge od peska i obujte patike. Pesak je vreo i u otvorenoj obući se jako teško hoda. U jednom trenutku skinula sam maramu da bih se slikala i ubrzo mi se slošilo.

Zanimljivo je da Saharu od davnina nastanjuju nomadska plemena koja žive od stočarstva. Gaje koze i kamile. Poznato je da kamile mogu da prežive 17 dana bez hrane i vode, a njihova mekana stopala im omogućuju kretanje po pustinji. Kako koze preživljavaju?

PARADISE ISLAND

Još jedan od izleta u Egiptu koji toplo preporučujem je izlet na Paradise Island (Rajsko ostrvo). Sam naziv sve govori. Izlet obuhvata ronjenje u Crvenom moru, obilazak ostrva i pecanje na kraju dana.

Crveno more predstavlja pravi raj za ronioce. Bogato je prirodnim grebenima i živopisnim morskim svetom. Voda je tirkizno zelene boje i kristalno čista, a da biste videli morske zvezde i šarene ribice ne morate da se udaljavate od obale. Zakonom je zabranjeno iznositi iz mora bilo koju vrstu životinjskog sveta, a ukoliko to učinite imaćete problema na aerodromu prilikom izlaska iz zemlje. Ako želite lepe slike sa ovog ostrva, možete da zatražite usluge profesionalnog fotografa koji je tokom izleta sve vreme sa vama na brodu. Imajte u vidu da kada je u pitanju tehnologija u Egiptu je i dalje neka 2005. godina pa ćete verovatno vi imati bolju kameru od fotografa. Lepši deo izleta bilo mi je hranjenje galebova sa broda, a prvi put sam videla i “supermarket” brod koji vozi pored turističkih brodića i prodaje grickalice i slatkiše.

Voda u Egiptu nije za piće, a preporučuje se uzimanje probiotika par dana pred put i tokom boravka. Pazite i kada jedete salatu i voće. Nekim ljudima ne pomaže naš probiotik. U tom slučaju idite do apoteke (svaki rizort ima svoju) i zatražite njihov lek sličan našem probiotiku. Kako u Egiptu ima dosta srpskih turista, prodavac će znati šta mu tražite. Uvek se i svima ostavlja bakšiš, u restoranu, vozaču taksija, u hotelu kada vam zaposleni pomognu oko kofera…

U Hurgadi nema klasičnih izlazaka u klubove, ali kafići su otvoreni posle jedan ujutru. Većina se nalazi na glavnom šetalištu, Memša. Tokom našeg boravka u Egiptu, kafići su svako veće bili puni, nekada smo jedva pronalazili slobodan sto. Opuštena varijanta, uz neku laganu muzikicu u pozadini, fudbalsku utakmicu na televizoru i nargilu. Ići u Egiptu na večeru van rizorta znači večerati u “fast food” restoranu. “GAD” je moja topla preporuka.

Internet konekcija nije baš najbolja, čak ni u hotelima. Preporučujem da kupite internet karticu (ukoliko vam je internet neophodan) u prodavnici njihovog mobilnog operatera u centru grada. Najlepši suvenir koji sam ponela kući bila je tegla ispunjena peskom iz Sahare na kom su ispisana naša imena (kupljena kod uličnih prodavaca, ne u pustinji).

ZANIMLJIVOSTI

U nastavku, volela bih da podelim sa vama nekoliko zanimljivosti o Egiptu:

Pre nekoliko godina kod piramida u Gizi pronađeni su delovi školjki i veruje se da su piramide preživele potop. Takođe se veruje da su stare oko 7000 godina.

Životni vek u drevnom Egiptu bio je jako kratak. Žena od 40 godina smatrana je izuzetno starom (kao na primer danas žena od 80, 90 godina).

Žene u Starom Egiptu imale su ista prava kao muškarci i bile su ravnopravni članovi društva. Ukoliko egipatski kralj nije imao sina, mogla je da ga nasledi njegova ćerka.

Verovalo se da šminka ima lekovitu moć, a šminkali su se i muškarci i žene, najčešće zelenim i crnim senkama za oči.

Pre 4000 godina, Egipćani su bili prvi narod koji je uspešno ušivao hirurške rane. Takođe, postoji dokaz o prvom obavljenom testu za trudnoću iz 1800 godine pre nove ere.

Najstarija haljina na svetu stara je 5000 godina i potiče iz Egipta.

Ono što je mene najviše iznenadilo i začudilo je da čuvena Kleopatra zapravo nije bila rodom Egipćanka, već Grkinja. Takođe, uvek sam je zamišljala kao nestvarno lepu, a istoričari su dokazali da je bila jako ružna.

Egipćani su bili jedna od prvih civilizacija koja je imala kućne ljubimce. Verovali su da su životinje inkarnacija Bogova, a najviše su poštovali mačke. Životinje su često mumuficirane i sahranjivane sa svojim vlasnicima nakon smrti.

ŠTA JOŠ OBIĆI PORED NAVEDENOG?

Luksor

PERIOD PUTOVANJA

Jul/avgust 2017. godine

KAMERA

iPhone 6s

INSTAGRAM

https://www.instagram.com/_dalinda/

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, pišite mi na mail darakolic@gmail.com ili putem društvenih mreža.

Ako vam je ovaj putopis bio koristan, podelite ga sa prijateljima koji planiraju putovanje u Egipat i sa svima onima koji uživaju čitajući priče sa putovanja. Hvala unapred! Vaša Dalinda.

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Go top