Zemlja vila i vilenjaka – KAPADOKIJA

Kapadokija. Katpatuka. Kolevka hrišćanstva. Dobila je naziv po iranskom narodu Kapadočanima. Vekovima je služila kao sklonište Hrišćanima. U prevodu sa persijskog jezika “zemlja lepih konja”, a ja bih rekla zemlja vila i vilenjaka. Mesto gde je vreme stalo i gde je magija prisutna. Gde je lokalno stanovništvo dugo živelo u uverenju da su njihovu zemlju oblikovala bića sa neke druge planete. Otuda naziv “Mesečev krajolik.” Mislim da se ova čarobna destinacija nalazi na bucket listi većine ljubitelja putovanja. Ukoliko pogledate naslovnu stranu mog sajta, primetićete da se meni još jedna željica ispunila. Ono što mi je posebno zanimljivo je to da nigde nisam pročitala nijednu legendu o Kapadokiji.

Prvi put se spominje u 6. veku pre nove ere u zapisima persijskih vladara Daria Velikog i Kserksa I. Smeštena je između tri ugašena vulkana čije je ispuštanje lave, uz pomoć jakih vetrova i obilnih kiša u periodu od nekoliko miliona godina, stvorilo prelepi pejzaž u kom danas uživaju mnogobrojni turisti. Sve formacije koje danas možemo videti u Kapadokiji nastale su od tufa, odnosno belog vulkanskog pepela. “Bila sam ovde” jedna je od prvih pomisli nakon upoznavanja sa Goreme, gradićem gde smo smešteni. Zapravo, muzeji, restorani, kuće i hoteli uklesani u vulkanske stene veoma su me podsetili na Petru u Jordanu.

Kapadokija se nalazi u zapadnoj Aziji, u centralnoj Anadoliji. Od Ankare, glavnog grada Republike Turske udaljena je oko 300km. Prostire se na površini od 80 km2. Njena najpoznatija i najposećenija mesta nalaze se u okviru trougla između gradova Nevšehir koji predstavlja jednu od najbogatijih turskih provincija, Avanos koji je poznat po grnčariji i Urgup, jedan od najvažnijih centara ove regije.

TRAVEL WITH NAI & DALINDA

U Kapadokiju sam putovala sa svojom drugom grupom putnika u okviru projekta “Travel with Nai & Dalinda” koji sam pokrenula zajedno sa Naidom Ovog puta, bilo nas je duplo više nego u Istanbulu i ne mogu da vam opišem koliko sam srećna zbog toga. Upoznala sam divne i kvalitetne ljude sličnih godina i razmišljanja koji su se, za samo pet dana zajedničkog boravka na destinaciji, od potpunih neznanaca pretvorili u prijatelje. Ako me put ikada odvede na drugu stranu, zauvek ću biti zahvalna na pruženom iskustvu.

AVIONSKE KARTE

Do Kapadokije (sa presedanjem u Istanbulu) leteli smo iz Beograda preko jedne od najboljih avio kompanija na svetu – “Turkish Airlines”. Postoje dva aerodroma, Kayseri i Nevšehir. Zbog povoljnije cene avio karata u tom trenutku, naš izbor pao je na Kayseri. U kojoj meri se sada razlikuju putovanja u odnosu na ranije? U zavisnosti od veličine aerodroma, potrebno je doći na isti 3 ili 4 sata pred let. Svim putnicima meri se temperatura. Maske u avionu su obavezne tokom leta, možete ih skinuti samo dok pijete vodu. Na kratkim letovima, obroci su ukinuti. Pri ulasku u avion, svi putnici dobijaju higijenski set koji sadrži masku i maramice za dezinfekciju. Takođe, potrebno je popuniti papirić sa ličnim podacima i adresom boravka na destinaciji.

UNIQA OSIGURANJE

Za ulazak u Republiku Tursku nije potrebno imati negativan test na Covid-19, ali zato je neophodno imati uplaćeno putno osiguranje sa dodatnim pokrićem za posledice izazvane pandemijom Covid-19. Mi odabrali osiguravajuću kuću “UNIQA” Za svaku online kupovinu ostvarujete -10% na polisu putnog osiguranja. Sigurno plaćanje vršite Visa, Maestro ili Mastercard karticom bilo koje banke, a polisu ćete dobiti putem e-maila. Navedena polisa putnog osiguranja sa dodatnim pokrićem za Covid-19 važi za sve evropske države uključujući Tursku i Rusiju i obuhvata organizaciju neophodne zdravstvene pomoći, pokriće troškova dijagnostike, pregleda lekara, testiranje zbog ispoljavanja simptoma infekcije koronavirusom i nabavku lekova za bolničko i vanbolničko lečenje u zemlji boravka. Kupite jednostavno i brzo, putujte sigurno!

SMEŠTAJ

U skladu sa destinacijom, bili smo smešteni u mestašcetu Goreme, u hotelu “ShoeString Cave” uklesanom u vulkansku stenu što od srca preporučujem i vama ukoliko odlučite da posetite Kapadokiju. Osećaj je zaista neverovatan! Sve vreme sam se osećala kao da sam u gostima kod Kremenka i Kamenka. Temperatura unutar pećine je skoro uvek oko 15, 16 stepeni celzijusa. Iako sam noću spavala u proseku 4 sata, budila sam se odmorna, puna energije i spremna za nove avanture. Obavezno uplatite doručak u hotelu. Nećete se pojakati! Takođe, imaćete priliku da uživate u turskim specijalitetima dok ležite među udobnim jastucima na prostranoj terasi sa prelepim pogledom na Goreme. U sklopu hotela nalazi se i bazen. Nama je isti veoma značio obzirom da smo većinu dana provodili napolju, obilazeći razne znamenitosti na temperaturi od 35 stepeni celzijusa. Lokalci su naglasili da ne pamte kada su poslednji put imali ovako topao septembar.

VALUTA I TRANSFER

Valuta koja se koristi u Turskoj je turska lira. Tokom našeg boravka u Kapadokiji, odnos između TL i evra bio je 1e-8,5 TL. Najbolje je ukoliko menjate evre za lire, a ne dolare ili dinare. Imajte u vidu da u Goreme ne postoje menjačnice, pa novac menjate ili u pošti ili u lokalnim travel agencijama. Možete plaćati u evrima, ali kusur ćete uvek dobiti u lirama. Takođe, može da se desi da ne žele da vam razmene novac preko dana ili ukoliko gazda nije u lokalu. U tom slučaju, vratite se uveče. 

Sve izlete na koje smo išli (Red Tour, Green Tour, atv tour, horse riding, turkish night) uplatili smo preko lokalne travel agencije “Travelux Cappadocia” za koju zaista imam samo reči hvale. Ljubaznost, posvećenost, profesionalnost. Vodičica nam je detaljno dočarala svaku destinaciju i učinila da se još više zaljubimo u magičnu Kapadokiju ukoliko je to ikako moguće. Ne mogu da vam opišem koliko su Turci gostoljubiv narod i koliko se prelepo osećam svaki put kada dođem ovde.

Naše prvo jutro u Kapadokiji trebalo je da započne letom balonom, međutim nažalost nismo imali sreće. Da bi bilo bezbedno da baloni polete, potrebno je da brzina vetra bude ispod 10km/h. Svaki dan se oko 16h, 17h odlučuje za sutradan. Ukoliko je na sastanku doneta odluka da nije bezbedno, nijedan balon ne sme da poleti, čak ni privatne ture koje koštaju 1500 evra. Naš let je četiri puta za redom otkazan. Iskreno, koliko sam se smorila zbog toga, toliko mi je na neki način bilo i drago jer sam videla da je Kapadokija mnogo više od balona po kojima je poznata. Opet, znam da je to iskustvo za ceo život i sada imam dodatni razlog da se vratim ovde. Zbog trenutne situacije u svetu, cene su znatno niže. Let balonom košta 150 evra po osobi, dok je prošle godine u ovo vreme koštao 220 evra.

Istražujući, pronašla sam priču o tome kako su baloni dospeli u Kapadokiju. Ne znam da li je istinita, ali je veoma zanimljiva. Nakon turističke posete Kapadokiji, jednom Amerikancu se ona toliko svidela da je odlučio tu da ostane. Poželeo je da je vidi iz ptičije perspektive i vratio se u Ameriku po balon. U međuvremenu, interesovanje turista za ovaj vid atrakcije je naglo poraslo pa je nabavio još balona. Tada je, za one hrabre, uveo pravilo da se na određenoj visini otvori flaša šampanjca.

RED TOUR

Izleti preko lokalnih agencija ne počinju pre 9h ujutru tako da imate sasvim dovoljno vremena da se naspavate i doručkujete. Ja sam, naravno, imala neke druge planove. Obukla sam dugu crvenu haljinu i koračala praznim ulicama čudnovate zemlje šarenih stena. Osetila sam se kao prava princeza iako je moj princ ostao u Srbiji. Zapravo, u Kapadokiji vam nisu potrebni ni duga haljina ni princ da biste se osećali kao u bajci. Fotografije su nastale u “Henna Hotel” jednom od najboljih hotela u Kapadokiji.

Naša prva stanica u okviru “Red Tour” bila je Paša Ba, dolina ljubavi. Kada su prvi ljudi naselili ove prostore, nisu pravili nove građevine, već su samo oblikovali postojeće obzirom da su stene bile veoma meke i obradive. Mnogi, ove formacije visoke preko 30m nazivaju dimnjacima. Naša vodičica uporedila je vulkanske formacije sa ljudima. Kako stare, ljudi ostaju sami baš kao i “dimnjaci”. U periodu od 200 godina, oni se razdvajaju jedni od drugih i urušavaju. Ono što iz održava sve te godine su zapravo “kapice” koje su napravljene od čvršćeg materijala. Uvek ću se diviti velelepnim građevinama savremenog doba, ali nijedna od njih se nikada ne može uporediti sa čudima prirode. Jedno je sigurno, prizori iz Kapadokije će mi zauvek ostati urezani u sećanju.

Nakon doline ljubavi, svratili smo u dolinu mašte (Imagination Valley) gde smo videli formacije u obliku ruke i nekih životinja poput kamile. Moram da priznam da mi je bilo jako teško da razlikujem doline u Kapadokiji jer zaista sve podsećaju jedne na druge. Koliko su naizgled iste, toliko su zapravo različite jer svaka krije posebnu priču…

Destinacije koje smo obilazili nalaze se u blizini jedne drugih. Nigde se nismo vozili duže od pola sata. Nakon dolina ljubavi i mašte, put nas je odveo u Avanos, grad poznat po ćilimima i grnčariji. Reč je o gradiću od oko 10 000 stanovnika, a grnčarija se ovde pravila još u doba Hetita, 2000-1500 godine pre nove ere. Uzima se crvena glina iz reke Kizilirmak (“Crvena reka”), najduže reke u Turskoj. Nažalost, danas se mladi ne bave toliko ovim starim zanatom, pa kako on ne bi izumro, Republika Turska je ukinula plaćanje struje i vode zanatskim radnjama ove vrste. Ukoliko se odlučite za kupovinu, dostava vam je pokrivena, a proizvodi dolaze DHL-om na vašu kućnu adresu.

Ranije, muškarac nije mogao da se oženi ako ne ume da napravi ćup, a žena ćilim. Danas Turkinje sipaju so u kafu svojim verenicima pre svadbe. Ako momak uspe da popije celu šoljicu kafe, veruje se da je sposoban, dobar mladoženja i da će lako rešavati sve probleme. Ako ne, devojka ne bi trebalo da se uda za njega.

Pauzu za ručak napravili smo u restoranu “Uranos” gde smo probali tradicionalni kebab iz ove regije koji nam je serviran iz keramičkog ćupa i supu od sočiva, a zatim smo nastavili ka selu Uchisar. Ovde se nalazi istoimeni dvorac koji je u Otomanskom periodu služio kao hotel u kom su trgovci mogli besplatno da odsednu tri dana bez obzira na nacionalnost. Svratili smo i u fabriku kože. Verujem da je većina vas upoznata sa tim da se najbolja koža može pronaći u Turskoj i Grčkoj. Nadam se da nema potrebe da ponavljam da se ovde za apsolutno sve cenka. Ukoliko prodavac ne pristane na cenu koju mu ponudite, okrenite se i krenite ka izlazu. Njima je u cilju da prodaju proizvod pa će u 90% slučajeva krenuti za vama i na posletku pristati na ponuđenu cenu.

Ne kažu džabe da se najslađe ostavlja za kraj. Poslednja znamenitost koju smo obišli u okviru “Red Tour” bio je “Goreme Open Air Museum” gde se nalaze prvi hrišćanski manastir na svetu i 18 crkava od kojih je moguće obići 6. U okviru kompleksa mogu se videti najlepše očuvane freske iz ranovizantijskog perioda. Najvažnije su Elmali Kilise i Azize Barbara Sapeli. Fotografisanje unutar crkvi nije dozvoljeno. Ovaj muzej je 1985. godine proglašen svetskom kulturnom baštinom pod zaštitom UNESCO-a.

Regija je poznata i po proizvodnji vina i jagoda obzirom da je tlo jako plodno.

GREEN TOUR

Turu smo započeli u dolini golubova (Pigeon Valley). Golubovi su od velikog značaja za Kapadokiju obzirom da se njihov izmet koristi za đubrenje vinograda i orhideja. Dolina je dobila naziv po golubarnicima. Ako se malo bolje zagledate, primetićete rupe visoko u stenama odakle se skuplja đubrivo.

Zatim smo na kratko svratili smo u zlataru gde smo imali priliku da čujemo ljubavnu priču o Sulejmanu Veličanstvenom i Hurem. Iako su sultani mogli da imaju više žena, on je odlučio da bude samo sa njom do kraja svog života. Takođe, videli smo kako izgleda prsten sa četiri draga kamena koji je Sulejman naredio da se izradi posebno za svoju voljenu. Nakon njega, drugi sultani su poklanjali prsten sličan ovom svojim ženama. Razlika je u tome što je prva žena dobijala prsten sa četiri draga kamena, a svaka sledeća je imala po jedan dragi kamen manje na svom prstenu.

Nakon zlatare usledila je poseta jezeru Nar koje je smešteno u krateru ugašenog vulkana. Vozeći se kroz predele Kapadokije, imala sam osećaj kao da sam u pustinji negde u Jordanu. Preovlađuju bež i narandžasta boja. Pored puta ne mogu se pronaći kuće, čak ništa ne odaje utisak da je ovo mesto zapravo naseljeno. Možete pretpostaviti moje oduševljenje kada sam ugledala jezero takoreći u sred ničega. Jezero je duboko 21m, a oko njega nalaze se vreli izvori koje obližnji hoteli koriste u svojim toplim kupatilima. Voda unutar jezera se podvrgava promenama u zavisnosti od godišnjih doba. Zimi je hladna od vrha do dna, dok je u proleće gornja polovina topla, a donja ostaje hladna i gubi kiseonik.

Pri kraju dana polako stižemo do doline Ilhara za koju nam je rečeno da će biti najzahtevnija ruta tokom našeg boravka u Kapadokiji obzirom da je potrebno pešačiti 4km do Belisirma sela. Čak i pod Otomanskom vladavinom, Hrišćani su ovde živeli slobodno. To dokazuje crtež Sultana Mesuda II unutar crkve Svetog Đorđa. Ilhara dolina spaja umetnost, istoriju, prirodu i kulturu. Nekadašnji naziv ove doline bio je Peristremma. Nakon 4. veka bila je važan monaški centar, a ovde može se videti 105 crkava uklesanih u stenama. Iskreno, toliko mi je prijala šetnja pored vode i umirujući pogled na predele koji podsećaju na Grand Canyon da nisam ni osetila umor. Više sam se umorila prethodnog dana tokom “Red Tour”. Kratak odmor napravili smo u “Cay bahcesi”, drvenim kućima na vodi gde smo se takođe družili sa patkama.

Koliko sam bila očarana prelepim vulkanskim formacijama na njenoj površini, toliko su me oduševili i podzemni gradovi koji potiču iz doba Hetita. Kasnije su se Hrišćani, bežeći od rimskih progona, skrivali ovde. U to vreme, ova oblast bila je na ceni, a porezi na izvoz robe proizvedene u Kapadokiji bili su veoma visoki. Ovde se nalazi oko 300 podzemnih gradova. Danas je jednocifren broj onih koji se mogu posetiti. Naša vodičica odabrala je Kaymakli jer je najbolje osvetljen. Kaymakli je slučajno otkriven kada su stanovnici sela kopali kako bi napravili ostave i štale. Ima osam podzemnih nivoa, a samo prva četiri se mogu posetiti. Bio je privremeno sklonište za 5000 ljudi, odnosno 600 porodica sa sve stokom. Nas 18 se sve vreme sudaralo, ne mogu ni da zamislim kako je nekada 5000 ljudi uspevalo da boravi ovde. Zapravo, ljudi ovde nisu živeli, već su se samo skrivali od neprijatelja. Najduže su mogli da izdrže sedam dana bez vitamina D. Imućnije stanovništvo bilo je smešteno na nižim nivoima, a oni siromašniji na višim. Ovako bi, u slučaju napada, siromašniji prvi nastradali. Laganim koracima kroz uske hodnike stigli smo do mesta gde se nekada nalazila kuhinja. Kuvali su samo noću jer je danju postojala mogućnost da neprijatelji primete dim. Jeli su pretežno hleb i pili vino. Pored kuhinje, imali smo priliku da vidimo crkvu, vinariju, bolnicu, njihove privatne sobe… Kroz rupe špijunirali su neprijatelje i po potrebi, boli ih kopljima. Moram da priznam da mi nije bilo svejedno unutar podzemnog grada  obzirom da sam klaustrofobična. Opet, bilo mi je žao da ne vidim nešto ovako jedinstveno pa sam nekako uspela da prebrodim strah. Ukoliko imate isti problem, savetujem vam da razmislite dva puta. Neki delovi su veoma niski i uski pa su oni viši morali čučeći da se kreću.

Stop. Breathe. Enjoy the moment. Subota. Naše poslednje jutro u Kapadokiji. Poslednja šansa da letimo balonom ili da ih bar vidimo. Javili su nam da je let ponovo otkazan i predložili da idemo na jahanje konja za izlazak sunca. Moram da priznam da sam poželela da prespavam ovu turu obzirom da je trebalo da ustanemo u 5h ujutru, a već sam bila jako umorna.

“Jahala sam konje, pustite me da spavam.” “Jesi, ali nisi u Kapadokiji! Ustaj!” Oh, kako bih se samo pokajala da sam ostala u krevetu. Doživeti Kapadokiju dok se budi – neprocenjivo! Moja kobila Dua odlučila je da bude predvodnica kolone. Svako je vodio svog konja, a na početku su nam date instrukcije kako da održavamo ravnotežu i zaustavimo ga ukoliko potrči. Tura je trajala 2h, a iskoristila bih priliku da pohvalim momke iz agencije koji su nam organizovali jahanje konja i koji su zaslužni za ovako lepe fotografije. Pritom, sve vreme hodali su pored nas kako bi pritrčali u pomoć ukoliko se, ne daj Bože, nekome nešto desi.

Izlazak sunca bio je rezervisan za jahanje konja, a zalazak za vožnju kvadovima. Pun pogodak za sve ljubitelje adrenalina. Pauzu smo napravili u dolini ljubavi (Love Valley). Legenda kaže da parovi treba da zakače ćup sa svojim imenima na drvo ljubavi kako bi njihova ljubav večno trajala.

Da li ste znali da u Kapadokiji možete posetiti dvorac u kom su živeli Aladin i Jasmina? Šalu na stranu, ova regija poznata je po proizvodnji ćilima. Oni se prave ručno od raznih materijala kao što su vuna, pamuk i svila. Nemojte se obeshrabriti kada čujete cenu ćilima. Uz cenkanje i upornost možete ih kupiti po pristojnoj ceni (mali ćilim 250TL). Ukoliko biste, kao i mi, voleli da napravite lepe fotografije, posetite “Sultan Carpets” u mestu Goreme. Slikanje se naplaćuje 50TL po osobi. Možda budete imali sreće pa se zadesite u radnji kada je tu profesionalni fotograf, a ako ne, ljubazni dečko koji radi ovde će vam rado pomoći oko fotografija. Takođe, postoji mogućnost iznajmljivanja tradicionalne nošnje.

Naše putovanje završili smo kako dolikuje, uz pesmu, igru i smeh. Prisustvovali smo spektaklu zvanom “turkish night” gde smo imali priliku da zaigramo rame uz rame sa trbušnim plesačicama.

CENE IZLETA PO OSOBI

Red Tour – 30 evra

Green Tour – 40 evra

Jahanje konja – 30 evra

Kvadovi – 10 evra

Turkish night – 30 evra

ŠTA JOŠ OBIĆI PORED NAVEDENOG?

Kayseri

PERIOD PUTOVANJA

Septembar 2020. godine

KAMERA

IPhone 11 Pro Max

INSTAGRAM

Ukoliko imate dodatnih pitanja u vezi sa putovanjima, možete me kontaktirati, a ja ću se potruditi da Vam odgovorim u najkraćem roku.

Ako vam je ovaj putopis bio koristan, podelite ga sa prijateljima koji planiraju putovanje u Kapadokiju i sa svima onima koji uživaju čitajući priče sa putovanja. Hvala unapred! Vaša Dalinda.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *